Broj 109
Početna > Zanimljivosti > PRAVA ISTINA O ČOKOLADI

PRAVA ISTINA O ČOKOLADI

U poslednje vreme se ponekad u medijima u prvi plan ističu pozitivna svojstva čokolade, ne bi li se sa nje skinuo imidž „slatkog greha" i da bi ona bila predstavljena kao namirnica čije umereno konzumiranje može doneti i neke povoljne učinke za zdravlje. Koliko ima istine u tome?

Stara 3.000 godina
  Čokolada potiče iz Srednje Amerike, iz perioda pre Kolumba. Najnoviji arheološki nalazi su pomerili najraniju poznatu upotrebu kakaoa, njenog ključnog sastojka, na pre 3.000 godina. U glinenim posudama starim oko tri milenijuma, iskopanim na lokaciji Puerto Eskondido u Hondurasu, pronađeni su tragovi teobromina - hemijskog sastava koji se može naći jedino u biljci kakaoa. Stručnjaci tvrde da su nekada korišćene za serviranje napitka koji se dobijao od slatke pulpe kakaoa, a verovatno se radilo o fermentisanom piću koje je sadržavalo oko pet odsto alkohola. Tek kasnije su se u pripremanju napitka od kakaoa počele upotrebljavati njegove semenke, koje se i danas koriste u proizvodnji čokolade. U Evropu je prvi put stigla sa Kristiforom Kolumbom, koji je doneo nekoliko zrna kakaoa španskom kralju Ferdinandu i kraljici Izabeli, a kasnije ju je mnogo detaljnije predstavio osvajač Ernando de Soto.
 
  Dobre i loše osobine čokolade
  Danas je mnogima omiljena poslastica, najčešće poklanjana, a neki ljudi su do određene mere i zavisni od nje. Sto grama čokolade sadrži oko 500 kalorija, osam grama belančevina, 60 grama ugljenih hidrata i 30 grama masti, ali i male količine kalcijuma i gvožđa. Sadrži i polifenole - antioksidante, zbog čega joj se pripisuje pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. Tamna čokolada u sebi sadrži flavonoide, grupu antioksidanata koji povoljno deluju na krvni sistem i štite od raka. Takođe, čokolada je namirnica bogata kalorijama sa velikom količinom zasićenih masti.
  Antioksidanti iz čokolade utiču na smanjenje LDL holesterola, poznatog i kao „loš holesterol", koji se povezuje sa srčanim oboljenjima. Međutim, ipak je najbolje ne zavaravati se mišlju da jedete čokoladu zato što je dobra za vaše zdravlje. Nekoliko poslednjih istraživanja je ukazalo na to da bi tamna čokolada (sa oko 70 odsto kakaoa) mogla pozitivno da utiče na snižavanje krvnog pritiska, ali nijedno od njih nije dokazalo pozitivna dejstva na duže vreme.
  Ako čokolada sadrži više od 75 odsto kakao mase, izrazito je gorka i ta gorčina nadjačava sve ostale ukuse. Visok procenat kakao mase može prikriti ukus nekvalitetnih zrna kakaoa koja su loše fermentisana ili slabo pržena. Na primer, čokolada koja ima 50 odsto kakao mase ima mnogo bolji ukus od one koja ima 75 odsto kakao mase.
 
  Ukus zadovoljstva
  Među stručnjacima preovladava mišljenje da ljudski organizam ne podnosi velike količine neobrađenog kakaoa, a za terapeutsko dejstvo bi trebalo dnevno pojesti 100 grama tamne čokolade. Međutim, tom količinom u telo bismo uneli i oko 500 kalorija (što je otprilike četvrtina ukupnog preporučenog dnevnog unosa) i više od 30 odsto masnoća. Zato, u redu je počastiti se s vremena na vreme, ali ipak postoje mnogo bolji načini za poboljšavanje rada srca i krvnih sudova. Sve u svemu, nema ničeg lošeg u tome da sebi priznamo da je čokolada jednostavno fina i da je jedemo iz čistog zadovoljstva. Uostalom, hrana je pre svega gorivo, ali i užitak koji ne treba zanemariti, sve dok nemate problema sa zdravljem i težinom. 

  Veruje se da je čokolada afrodizijak. Navodno je Kazanova jeo čokoladu pre osvajanja žena.
 
  Ko jede najviše čokolade?
  Najveći potrošači čokolade na svetu su Švajcarci, koji pojedu 10,16 kilograma po glavi stanovnika godišnje. Iza njih su Nemci sa 9,81 i Belgijanci sa 9,68 kilograma. Prosečni Japanac godišnje pojede 1,92 kilograma čokolade, a Kinez tek 0,52 kilograma