Broj 109
Početna > Zanimljivosti > ČAROLIJE NA LEDU

Klizanje

ČAROLIJE NA LEDU

Zima je stigla sa svojim čarolijama na snegu i ledu, a sa njima i klizanje koje je danas najpopularniji vid zabave i mladih i starih

Kada se kod nas pomene klizanje na ledu, jedna od prvih asocijacija su nam kratke haljinice sa šljokicama, koje otkrivaju samo deo lepote koju ovaj sport sa sobom nosi. Međutim, tragovi klizanja sežu daleko u prošlost - prelazeći zamrznuta jezera i reke, ljudi su vezivali životinjske kosti za stopala i klizajući se savladavali prirodne prepreke.

Prve prave klizaljke

Tek u 14. veku Holanđani su za klizaljke počeli da koriste drvenu platformu sa pljosnatim gvozdenim dnom, a sve su to pričvršćivali za cipele kožnim kaiševima. Da bi se pokrenuli, klizači su morali da se odupiru motkom, jer su tek oko 1500. godine Holanđani dodali malo metala na ivice sečiva: taj izum nazvali su Dač rol. S vremenom je klizanje postalo veoma popularno, naročito u Rusiji, Norveškoj, Finskoj, Švedskoj i Holandiji, gde su zimski meseci i najduži.

Klizačka groznica

Čelične klizaljke sa podvezima i sponama pričvršćenim za cipelu prodavane su tek od 1850. godine, zahvaljujući Bušnelu iz Filadelfije. Tih godina, „klizačka groznica" zahvatila je Ameriku. Zahvaljujući drugom Amerikancu, Džeksonu Hejnsu, koji je u klizanje uveo elemente baleta i muziku, umetničko klizanje je šezdesetih godina 19. veka postalo sportska disciplina. Zbog slabog interesa, Hejns se iz Amerike seli u Beč gde je tih godina i konstruisao cipele sa klizaljkama u jednom komadu. Time je povećana sloboda pokreta, ali i stabilnost, pa je 1882. održano međunarodno takmičenje na kome je pobedio Austrijanac Leopold Frej. Do današnjih dana ostao je upamćen Aksel Paulsen, jer je upoznao svet sa skokom koji je po njemu i dobio ime. Kanađanin Luis Rubinštajn radio je na osnivanju klizačkih klubova, kao i uniformisanosti klizača, te odatle potiču trikoi i kratke suknjice u kojima klizači sa lakoćom mogu da izvode piruete. Da klizanje ne bi bilo samo zimska zabava, davne 1879. godine, Englez Parker izumeo je čudo zvano veštački led, koje je doprinelo bržem razvoju ovog sporta.

Umetničko klizanje

Međunarodna klizačka organizacija osnovana je 1892. godine, ali pun autoritet stekla je tek 1897. godine, nakon organizovanja prvog Svetskog šampionata koji je održan u Petrogradu. Od tada se Svetski šampionat u umetničkom klizanju održava svake godine. Ženski šampionati održavaju se od 1907. godine, a sledeće godine umetničko klizanje pojavljuje se i na Olimpijskim igrama.

Društveni status klizanja na ledu

U Holandiji se klizanje smatra prikladnim za sve staleže. Ipak, na drugim mestima učestvovanje u klizanju na ledu je bilo ograničeno na članove više klase. Vladar Svetog rimskog carstva Rudolf II toliko je uživao u klizanju na ledu da je organizovao veliki karneval na svom dvoru 1610. godine kako bi popularizovao ovaj sport. Džems II od Engleske došao je u Holandiju u izgnanstvo i odmah je „pao" na ovaj sport. Kada se vratio u Englesku, ovaj „novi" sport je predstavljen britanskoj aristokratiji. Francuski kralj Luj XVI doveo je klizanje na ledu u Pariz za vreme svoje vladavine. Madam De Pompadur, Napoleon I, Napoleon III i članovi kraljevske kuće Kraljevine Škotske su među mnogim drugim kraljevskim porodicama i pripadnicima višeg staleža koji su bili ljubitelji klizanja na ledu. Smatra se da je kraljica Viktorija bolje upoznala svog budućeg supruga, princa Alberta, upravo za vreme klizanja na ledu.
Klizališta u Beogradu
Besplatno klizalište na Adi Ciganliji radi od 10 do 20 časova. Na klizalištu „Pingvin" na Novom Beogradu cena klizanja zavisi od termina, kao i iznajmljivanje klizaljki, koje se kreće od 200 do 250, odnosno 150 do 200 dinara. U večernjim terminima u 19.30 i 22 sata ulaz i klizaljke koštaju 450 dinara. U ledenoj dvorani hale „Pionir" deca, tinejdžeri i oni malo stariji mogu da klizaju svakog radnog dana, osim ponedeljka, od 20.30 sati, dok vikendom postoje dva dodatna termina. Za sat i po vremena klizanja potrebno je izdvojiti 300 dinara, dok iznajmljivanje klizaljki košta 200 dinara. Na Zemunskom keju radi klizalište „Zamak" koje je otvoreno od 11 do 23 časa. Ulaz je 300 dinara, a svi koji nemaju klizaljke mogu da ih iznajme po ceni od 200 dinara. Klizalište „Olimp" na Zvezdari radi radnim danima od 16 do 20.30 sati, a vikendom od 10 do 21.30. Cena ulaznice je 200 dinara, klizaljke se mogu iznajmiti za 150 dinara. U Beogradu rade i dva privatna klizališta - „Ajs lend" pored Gradskog centra za fizičku kulturu (stari DIF) i „Hepi ajs" na Vidikovcu. Dva sata klizanja košta 200, odnosno 250 dinara, a ukoliko posetioci iznajme i klizaljke cena je 350 dinara.