Broj 107
Početna > Trpeza > SVETI JOVAN KRSTITELJ

Anđeo među svecima

SVETI JOVAN KRSTITELJ

Sveti Jovan Krstitelj je u hrišćanstvu poslednji od proroka koji je najavljivao dolazak Spasitelja i jedini koji ga je video

Sveti Jovan je rođen nedaleko od Jerusalima. Njegov otac Zaharija bio je prvosveštenik, a majka mu se zvala Jelisaveta. Rođenje Jovana, kao i njegov život i smrt, ispunjeni su božjim čudima. Dok je Zaharija služio u hramu, javio mu se anđeo gospodnji i rekao mu da će njegova žena, iako stara, zatrudneti i roditi sina i da će sinu biti ime Jovan, kroz koga će se mnoga srca obratiti Gospodu. Zaharija je bio zbunjen i nije poverovao arhanđelovoj vesti zbog čega je ostao nem do Jovanovog rođenja.

Život u pustinji
Smatra se da je sveti Jovan najveći od proroka i da je došao pre Hrista da pripremi narod za dolazak obećanog Spasitelja, Hrista. Za njega je sam Gospod rekao da je on, Jovan, najveći rođen od žene. Ovaj veliki propovednik i prorok proveo je svoju mladost u pustinji. Za njega je na nekoliko vekova pre pisao prorok Isaija i nazvao ga „glasom vapijućega u pustinji”. Jovan je taj koji je došao iz pustinje i počeo da poziva narod na pokajanje, da priprema put Gospodu. Propovedajući narodu potrebu pokajanja, on ih je krštavao vodom u reci Jordanu. Mnogi su pomislili da je Jovan taj obećani Spasitelj koji treba da dođe, a Jovan se branio, govoreći: „Za mnom ide Onaj koji je daleko od mene, Njemu ja nisam dostojan da odrešim remena na obući Njegovoj. Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem".

Krštenje Isusa
Videvši Isusa, Jovan reče: „Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni?", tada mu Isus odgovori: „Pusti sada, jer tako treba da ispunimo svu pravednost". Posle ovoga Jovan pristade da krsti Isusa. On potopi Isusa u reku i krsti. Kroz taj čin se pokaza i misija Hristova u svetu i put našega spasenja, jer Gospod uze grehe čitavog čovečanstva i pod njima umre (potapanje) i ožive (izlazak iz vode).

Ubijen zbog propovedi
Jovan je bez straha kritikovao ne samo narod nego i starešine zbog mnoštva njihovih grehova. Pozivao ih je da se pokaju i poučavao šta treba da čine da bi se spasli. Njegova moralna čistota i ljubav prema Istini i Pravdi na kraju ga je odvela u smrt. Javno je kritikovao cara Iroda zbog toga što je uzeo za ženu Irodijadu, koja je bila žena njegovog brata.
Sveti Jovan je završio svoj ovozemaljski život tako što mu je, na zahtev zle carice Irodijade, odsečena glava. Irodijada je bila majka lepe plesačice Salome, koja je svojim plesom začarala Iroda, a ovaj je zauzvrat morao da joj ispuni svaku želju (jer su se tako dogovorili). Pod majčinim uticajem Saloma je zatražila glavu Jovanovu, zbog prekora koji je on upućivao njenoj majci, jer se udala za cara Iroda, inače brata njenog muža Filipa, koji je još bio živ. Dan smrti svetog Jovana obeležava se praznikom Usekovanje (29. avgust/11. septembar), na taj praznik hrišćani poste, bez obzira na to u koji dan pada.

Jovanova ruka
Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bogojavljenja (19. januara), crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom.
Na dan Bogojavljenja Isus Hristos je u svojoj tridesetoj godini pozvao Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordanu. Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada je na rame Isusa sleteo Sveti duh u obliku goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.
Za ovaj dan vezuje se još i događaj sa Jovanovom rukom. Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i bio posečen od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. Ali, uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku, koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. Za ruku sv. Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

Ličnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim posebno mesto, kako po načinu svoga dolaska na svet tako i po načinu života i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, i tako, najzad, po svome tragičnom izlasku iz ovog života. On je bio takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom, kako ga Sveto pismo i naziva, nego smrtnim čovekom. Od svih ostalih proroka sv. Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu onoga koga je prorokovao.

Kada se slavi
Naša Crkva je u godini posvetila pet dana njemu i čudima vezanim za njega. Sabor svetog Jovana, koji proslavljamo 20. januara, odmah posle Bogojavljenja, ustanovljen je od ranih dana hrišćanstva, jer je Jovanova ličnost, kao krstitelja, tesno povezana sa javljanjem Gospoda u svetu, sa Bogojavljenjem.