Broj 106
Početna > Trpeza > MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI

Pravoslavni običaji

MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI

Kao spomen rođenja Hrista, od apostolskih vremena ustanovljen je veliki praznik - Božić. Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor za sve hrišćanske praznike, jer da nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja...

U odnosu na ostale praznike, uz Božić se zadržalo najviše narodnih običaja koji se održavaju i dan-danas. Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a ima i mnogih drugih verovanja, izreka i poslovica. Veruje se da je kod starih, mnogobožačkih Srba, postojao neki bog Badnja, čiji je kip bio deljan od drveta. Primivši hrišćanstvo, uoči dana kada se novi Bog rodio, Srbi su svog starog Badnju bacili u vatru, a pošto im je on bio vrlo drag, taj običaj ponavljaju na svako Badnje veče, a badnjak na jednom kraju namažu medom, koji deca ližu, da bi time pokazali kako im je badnjak sladak i drag. Na ikoni se Hristovo rođenje predstavlja kao pećina i u njoj jasle, presveta Bogorodica sa Josifom i mladim Isusom. Pastiri se klanjaju, a sjajna zvezda svojom svetlošću osvetljava novorođenog Hrista. Na visini lete anđeli, za jasle su privezane mazge, a jagnje je u prvom planu.
Badnjak
Crkva je badnjaku dala novi smisao. Grejući se oko badnjaka, ukućani se greju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem. Ranije, dok su ljudi više živeli na selu, na Badnji dan, pre nego što izađe sunce, jedan od ukućana bi otišao u šumu i izabrao drvo, koje je moralo da bude mlado i cerovo. Pre nego što bi zamahnuo sekirom, posuo bi drvo žitom i rekao mu: „Dobro jutro, i čestit ti Badnji dan." Zatim bi zasekao na dva mesta da ispadne iver, i taj iver bi uzeo sa sobom. Odsečeno drvo bi odneo kući i uveče naložio na vatru. Kad drvo pregori, donji kraj bi se nosio oko torova i štala, a drugi, gornji kraj se ostavljao za položajnika. Zbog toga što se na taj dan pali badnjak, i dan se zove Badnji dan. Danas se, naravno, badnjak u gradovima kupuje na pijaci. Simbolika je ista, a ritual je skraćen, ili se badnjak jednostavno samo drži u kući.
Uoči Božića slamom se posipa pod u kući, čime se dom pretvara u onu pećinu vitlejemsku, u kojoj se rodio Hristos, i u kojoj se prostirala slama radi ležanja stoke. U seoskim kućama slama na podu leži i po tri dana, a u gradovima ova je simbolika svedena na rukovet slame koja se postavlja uz badnjak.
Post
Iako boožićni post traje od 28. novembra, neki poste samo poslednju nedelju od 28. decembra do 6. januara uveče (od 15. novembra do 24. decembra). Ovaj post odgovara zimskom, godišnjem odmoru. Međutim, Božić, u koji god dan da padne, mrsni je dan.
Kada se slavi Božić
Sve istočne crkve, izuzev Jermenske apostolske, još od 4. veka, zajedno sa crkvama Zapada, rođenje Hristovo, koje se pre toga proslavljalo o Bogojavljenju, slave 25. decembra. To što crkve danas Božić slave u različite dane, posledica je okolnosti da upotrebljavaju različite kalendare. Istorija kultura različitih naroda pokazuje da su se oni, računajući vreme, uvek orijentisali prema događajima koji su za njih bili od posebnog značaja. Tako, npr. kalendar Rimljana počinje „ab urbe condita" - od osnivanja Rima (753. pre Hrista), Grci su se orijentisali prema Olimpijskim igrama (početak igara 776. pre Hrista), Jevreji počev od 10. veka pre Hrista posle razdoblja nakon koga je - 3761. godine pre Hrista - stvoren svet.
Moderan način računanja vremena uvodi se sa ulaskom rimskog vojskovođe Gaja Julija Cezara u Egipat 48. godine pre Hrista, kada se suočio sa sunčanim kalendarom Egipćana, dok su se sve druge kulture orijentisale prema mesecu. Cezar je uz pomoć egipćanskih astronoma, 46. godine pre Hrista, stari rimski kalendar, koji se orijentisao prema mesecu, zamenio sunčevim kalendarom koji nosi njegovo ime - julijanski kalendar.

O Božiću ljudi se, umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa „Hristos se rodi" i „Vaistinu se rodi".
Grejući se oko badnjaka, ukućani se greju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja.