Broj 106
Početna > Zanimljivosti > GUTLJAJI ZADOVOLJSTVA

Kako se služi i pije vino

GUTLJAJI ZADOVOLJSTVA

Piće i jelo moraju da se dopunjuju kako bi rezultat bio vrhunsko uživanje u svakom zalogaju i gutljaju

Pred nama je sezona praznika, period kada se najčešće suočavamo sa problemom koje vino da poslužimo gostima ili za koje da se opredelimo kada odemo u goste.

Aperitiv
Kada služimo vina, prvo se serviraju laka bela vina, ružice i na kraju crna vina. Treba znati i da se mlada vina poslužuju pre starih i da se prvo iznose suva vina, polusuva i na kraju slatka vina. Aperitivi imaju zadatak da aktiviraju organe za varenje i zato ih treba služiti otprilike pola sata pre početka obroka. Kao aperitivi mogu da se koriste, pored voćnih rakija, vermut, šeri i porto vina, ali i jaka bela vina.

Predjela
Uz predjela koja se najčešće sastoje od šunke, salame, kobasice i raznih pašteta služe se jaka i potpuno prevrela (bez šećera) bela vina: rizling, malvasija, semijoni, bagrina ili silvaner. Uz predjela koja sadrže jaja ili specijalno pripremljeno meso treba služiti ružice ili laka crna vina. Uz supu se serviraju jača bela vina sa razvijenim mirisom, kao što su beli burgundac, traminac i slično. Pošto većina ne voli da pije uz tečna jela, najbolje je pitati goste da li im se nešto pije.

Meso i riba
Uz dobro pripremljeno živinsko meso ili ribu najbolje idu bela vina bez šećera, a uz riblju čorbu je najbolje služiti vina tipa ružice. Visokokvalitetna, jaka i malo opora crna vina sa vrhunskom aromom služe se uz teleće, svinjsko i ovčije pečenje, ali i uz divljač. U obzir dolaze i crni burgundac, merlo, kaberne, plavac, vranac...

Ako je crno vino duže stajalo...
Kada sipamo crno vino, naročito ako je dugo stajalo, nije loše odliti ga i presuti u bokal. Vino se čuva postrance (da se čep ne bi sasušio) i uvek ima nekog taloga u njemu. Najbolje je vino uspraviti 24 časa pre serviranja da sediment padne na dno. Zapalimo sveću i ispred plamena stavimo grlić flaše. Polako, polako sipamo i onog trenutka kad se talog pojavi u grliću prestajemo.

Kako se otvara vino?
Isečete kapsulu, skinete je, obrišete čep vlažnom krpom i otvorite bocu. Danas ima mnogo vrsta otvarača, pa nema potrebe da kao nekada koristite snagu. Možete elegantno otvoriti vino sa dva prsta. Vino sipamo polako i uvek manje od pola čaše. Danas postoje i naročite spravice za izvlačenje polomljenog čepa. Podsećaju na veliku pincetu. Ako nemate ništa slično, gurnite čep u flašu.
Šampanjac se ne otvara tako da čep i pena izlete i poliju sve prisutne, već se na čepu drži prst dok se otvara. Može se i preko boce staviti krpa. Cilj je da se sačuvaju mehurići, a ne da poprskaju plafon. Kad sipamo šampanjac, sipamo polako, jer ako se naglo i brzo sipa, ništa od mehurića.

Koliko vino treba da bude hladno?
Bela vina i roze su bolji hladni, ali ne treba preterivati. Dovoljno je da stoje jedan do dva sata u frižideru. Što se tiče crnih, služe se na sobnoj temperaturi ako su puna i jaka. Mlada, laka crna vina se mogu i malo ohladiti.

Za desert odgovaraju slatkasta i slatka vina sa malo kiseline i ne mnogo alkohola. Ovde bi svoje mesto lako mogao naći šampanjac ili neko drugo penušavo vino.
Uz jače začinjenu hranu preporučuje se neko jako crno vino, dok uz testeninu treba piti neko suvo vino.
Što je vino bogatije alkoholom i što ima više šećera u sebi, kaloričnije je. Litar vina = 900 ml mleka = 370 g hleba = 385 g mesa = 5 jaja = 730 kalorija.
Stari Grci verovali su da je vino, uz vatru, jedna od tajni ukradenih sa Olimpa.

Kako se proba vino?
Uzme se gutljaj, zadrži se u ustima i udahne se vazduh kroz zube, da pređe preko vina, i izdahnete kroz nos. Ovako se najbolje oseti i ukus i miris.