Broj 104
Početna > Lepi i zdravi > PROBLEM LOŠEG VARENJA

Šta je dispepsija

PROBLEM LOŠEG VARENJA

Pacijentima se preporučuje da izbegavaju pušenje, unos većih količina alkohola, kafe i masne hrane. Nutricionisti savetuju kuvanu hranu, voće i povrće, i redovne, manje, a češće obroke

Prema rečima profesora doktora Miodraga N. Krstića, direktora Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije, nema čoveka koji bar jednom u životu nije osetio neki neprijatan bol u stomaku. Nekada je to samo bezazleni signal koji govori da nam nešto što smo pojeli nije prijalo, a nekada je to upozorenje da postoji ozbiljniji zdravstveni problem.
  U susret predstojećim novogodišnjim i božićnim praznicima treba pripremiti organizam kako bi se lakše izborio sa svim đakonijama sa mrsne i posne trpeze. Posebnu pažnju treba da obratite ukoliko imate problem sa varenjem ili vam se u nekom slučaju jave tegobe koje do sada niste osetili.
 
  Uzroci bolova
  Opšti naziv za bol ili nelagodu u gornjem delu stomaka, koji je stalan ili epizodičan, nazivamo dispepsija. Pojam dispepsija je nastao od grčke reči dys - loš, loše i peptein - varenje. Koliko je ova bolest učestala, govori podatak da oko 40 odsto ljudi u svetu - radno najaktivnije populacije (ljudi između 20 i 40 godina) ima simptome dispepsije. Posle glavobolje, ovo je druga bolest po učestalosti.
  - Uzroci dispepsije mogu biti dvostruki: funkcionalni ili organski. Organski uzroci govore zapravo da se iza dispepsije krije neko mnogo ozbiljnije oboljenje, kao što su: ulkus, gastroezofagusna refluksna bolest, karcinom želuca ili pankreasa. Kod funkcionalne dispepsije uzrok je nepoznat, i najveći broj bolesnika, oko 60 odsto, zapravo ima ovaj oblik - objašnjava dr Krstić.
  Osim bola u stomaku, dispepsija je najčešće praćena i drugim simptomima, kao što su: nadimanje u stomaku, rana sitost, gorušica, mučnina i povraćanje. Samo 25 odsto bolesnika sa ovakvim simptomima konsultuje lekara opšte prakse, a oko 50 odsto bolesnika samoinicijativno uzima lekove, sa konsultovanjem ili bez konsultovanja sa farmaceutom.
 
  Pravilna ishrana
  - Pacijent koji oseća simptome dispepsije trebalo bi da se obrati lekaru opšte prakse, koji će, ukoliko je potrebno, da ga uputi kod gastroenterologa. Alarmni simptomi, odnosno simptomi koji skoro sigurno ukazuju na organsko oboljenje su: anemija, nagli gubitak telesne mase, uporno povraćanje, disfagija (otežano gutanje) i masa u trbuhu koja se može napipati na dodir. Ukoliko ovakvih simptoma nema, dispepsija se leči kod lekara opšte prakse. Ovo se odnosi na pacijente mlađe od 55 godina, dok stariji pacijenti sa novonastalim simptomima treba odmah da se jave gastroenterologu - ističe dr Krstić.
  Kao osnovna strategija u lečenju ove boljke podrazumeva se promena životnih navika, ali i promena higijensko-dijetetskog režima, davanje antacida, kao i primena H2 blokatora i inhibitora protonske pumpe.
  - Kada govorimo o ishrani, ne postoji jasan dokaz o vezi ishrane i dispepsije, ali svakako postoje pravila kojima ćemo umanjiti neprijatnosti. Preporučuje se da pacijenti izbegavaju pušenje, unos većih količina alkohola, kafe i masne hrane. Predlažemo da pacijenti jedu kuvanu hranu, voće i povrće, i da obroci budu redovni, i manji a češći. Kao drugi korak u lečenju su lekovi koji se ne bi smeli uzimati više od osam nedelja. Ukoliko kod pacijenta nema poboljšanja, on se upućuje kod lekara specijaliste - upozorava dr Krstić.
 
  Promena životnih navika
  Sa dispepsijom treba biti veoma pažljiv - ukoliko je funkcionalnog porekla, može se ublažiti odgovarajućim načinom života i uz primenu lekova, ali ukoliko je njen uzrok organski, na šta ukazuju alarmantni simptomi, neophodno je potražiti pomoć lekara specijaliste.