Broj 104
Početna > Intervju > NE PADAM NA ŽENSKE SUZE

Andrija Milošević

NE PADAM NA ŽENSKE SUZE

Za talentovanog glumca žene su velika misterija koju želi da otkrije, ali je pre toga otišao u Panamu da sagleda sebe i svoj život i da nauči da uvek opstaju najsnalažljiviji, a ne najjači

Pre projekta Survivor, Andrija Milošević nije ni pomislio da vodi život Robinsona Krusoa, ali boravak u Panami pomogao mu je da shvati da ipak ne opstaju najjači, već najsnalažljiviji. Kaže da nikada ne klone duhom, a sebi često govori da nije pao onaj koji je pao, već onaj koji nije ustao. Najveća motivacija mu je opstanak, a kako često voli da zapeva za prijatelje, ima u planu da snimi i svoj prvi CD.
  Kod nas se glumci dele na one koji rado izlaze u susret novinarima, ali i na one koji pričaju samo kada imaju neki projekat. U kojoj si ti grupi?
  Iskren da budem, uvek izlazim u susret novinarima, ali uvek i nešto radim pa tako imam šta i da kažem. U poslednje vreme sam stvarno imao povoda za priču, pa me je dosta i bilo po novinama, ali sve je to dozirano.
  Kako je izgledao jedan dan u Panami?
  Budio sam se oko šest, zatim sam plivao po okeanu i malo trenirao, a već od osam sati sa kreativnim timom počinjali bismo sa pripremama za novi dan. Zatim smo išli na ostrvo gde smo snimali pod velikim temperaturama. Svaki dan bio je dinamičan, sa zgusnutim i unapred određenim rasporedom, pa nismo ni imali mnogo vremena za zabavu, osim kada je nekome iz ekipe bio rođendan. Imali smo nekoliko sjajnih žurki na plaži i ti retki trenuci kada smo se opuštali bili su divni.
  Koje momente sa ostrva pamtiš kao najlepše, a koje bi rado zaboravio?
  Ne postoji nijedan segment koji bih želeo da zaboravim niti koji mogu da zaboravim. Sve što sam tamo doživeo apsolutno je trebalo da doživim i ne kajem se što sam otišao, sve bih ponovio.
  Koliko te je ova avantura ojačala?
  Sve nas je ojačala. To je jedno vrlo dinamično i komplikovano iskustvo. Snimati toliko daleko od svoje zemlje i biti na tropskim ostrvima toliko dana nije mala stvar. Što se tiče psihofizičkog stanja, dosta sam se promenio, sagledao sam svoj život i naučio sam kako da reagujem.
  Da li si ikada poželeo da vodiš život Robinsona Krusoa?
  Od tempa života koji ovde vodim ne stižem da mislim na te stvari. Imao sam sreće da mi se desi jedan takav projekat, jer verovatno ne bih ni mogao da pomislim da odem iz ovog života ovde.
  U jednom momentu videli ste kako besni tornado na Pacifiku, a niste znali u kom pravcu će krenuti. Šta ti je u tim trenucima prošlo kroz glavu?
  Bilo je fascinantno gledati to uživo, ali moram priznati da nije bilo svejedno jer smo bili apsolutno nezaštićeni. Da je tornado krenuo ka nama, zgromio bi nas. Mnogo puta smo gledali američke filmove gde se takve nepogode dešavaju i vidite ljude koji ne beže, već stoje i gledaju. Uvek sam se pitao kako je to moguće, nije mi bilo logično. Međutim, nama se desilo upravo to, svi smo izašli na plažu i potpuno odsečeno gledali.
  U Survivoru možemo da vidimo kako se takmičari bore i pokušavaju da opstanu. Kako opstati u današnje vreme, da li najjači samo opstaju?
  Opstaju najsnalažljiviji, najjači odavno nemaju moć da budu na vrhu. Oni slabiji udružuju se da bi pojeli one jače, tako da je ipak bitan mozak. I kada se ovo turbulentno vreme bude normalizovalo, mnogi pametni i mladi ljudi doći će do izražaja, siguran sam u to.
  A šta je najvažnije da bi opstao u jednom velikom gradu?
  Isto mozak, ali i rad. Jednom sam se požalio reditelju Jagošu Markoviću da mnogo radim i putujem, a on mi je odgovorio: „Andrija, prežali se. Ako hoćeš da radiš i uspeš u životu, moraš sebe da prežališ." Bio je potpuno u pravu, ja sam sebe prežalio i nastavio dalje. Čovek mora da očuva neko svoje dostojanstvo, da ostane dobar i pošten, ali moraš biti i borac i znati da u životu praviš kompromise. Bez toga ne može.
  Gde ima više glume, pred kamerama ili u privatnom životu?
  Gluma je umetnost, a ne laž. Iako ljudi uglavnom znaju da kažu: „Ma, šta mi ti glumiš!”, to neme veze sa istinom. Gluma je ogledalo života, a mi glumci na razne načine pokušavamo da ljudima ukažemo na mnoge stvari i probleme u društvu. Glume u privatnom životu nema.
  Za kakvim ulogama žudiš?
  Sada sam dobio jednu veoma zanimljivu ulogu u poljskom filmu, bavi se zanimljivom i istinitom pričom jedne familije, koja je upletena u mafijaške krugove. Takva uloga mi je trebala i drago mi je što sam je dobio. Ako to budem dobro uradio, reći ću vam šta bih sledeće želeo.
  Neminovno je da uz poznate ličnosti idu i tabloidi. Zbog kojih naslova si poželeo da otkupiš ceo tiraž?
  Kada su napisali da sam u zatvoru, to mi je baš teško palo, tada mi je bilo najteže.
  Kada su ti zli jezici zasmetali u karijeri?
  Zlih jezika je uvek bilo i uvek će ih biti, ali mi do sada nisu zasmetali. Ako radite dobro svoj posao, ako ste pošteni i vredni, zli jezici vam ništa ne mogu.
  Kako bodriš sebe u kritičnim životnim situacijama?
  Nikada ne klonem duhom, znam da kažem da nije pao onaj koji je pao, već onaj koji nije ustao.
  Šta je za tebe najjača motivacija?
  Opstanak, da napravite sebi neki normalan život i ne samo sebi već i svojoj porodici, sutra i deci.
  Poznato je da često zapevaš za svoje prijatelje, imaš li u planu da snimiš i neki album?
  To je istina. Već imam i jednu pesmu koja mi se veoma dopada, pa ćemo videti.
  Pored pevanja i glume, koji još talenat poseduješ?
  Moj primarni posao je gluma, a sve ostalo što radim je hobi. Završio sam srednju muzičku školu, moji najbolji prijatelji su vrhunski muzičari i imam suludu ideju što se tiče muzike. Videćete kako će to da zvuči, muzika će biti nešto što ovde niko ne radi: drsko i bezobrazno ćemo pomešati neke stvari koje se do sada nisu mešale.
  Kad ti ne treba verovati, a u kojim situacijama pocrveniš?
  Pocrvenim kad me uhvate u laži, a trenutno nemam vremena da lažem.
  Na kakve žene padaš?
  Na pametne i lepe.
  Mame su te proglasile savršenim zetom, a kakva je tvoja idealna devojka?
  Samosvesna, ambiciozna, lepa... Treba da ima razumevanja za mene i moj posao, ali i da je normalna, obrazovana...
  Šta te odbija kod žena?
  Proračunatost.
  Na koje ženske štosove padaš, a na koje si rekao da nećeš više nikada?
  Na mnoge štosove na koje sam ranije padao više ne padam. Padam samo na iskrenost i otvorenost, a ne padam na računicu, foliranje... Rekao sam sebi da više neću padati na ženske suze, koje su moćno oružje, ali sam naučio lekciju. Preporučujem svakom muškarcu da dobro razmisli kada žena plače.
  Šta ti je najveća misterija kada je reč o ženama?
  Sve mi je misterija. Žene su mi same po sebi misterija, ali s godinama mnoge stvari naučite o ženama i to treba tako ako mislite da imate nešto kvalitetno. Teba saznati mnogo o ženama, a nije na odmet i kupiti neku dobru knjigu o njima...
  Na čemu muškarci u Srbiji zavide jedan drugom?
  Na dobrom životu, jer malo ljudi danas živi dobro.
  Imaš li vremena za ljubav?
  Trenutno nemam vremena da se u tom smislu opustim.
  Znači nisi zaljubljen?
  Treba vremena da čovek provede sa nekom osobom da bi to znao, a iskreno ne mogu da odgovorim na to pitanje, ne zato što neću, već...
  Ni sam nisi siguran?
  Ne što nisam siguran, već želim da prođe ovaj period snimanja i obaveza koje imam pa ću moći nešto bliže da vam kažem.
  Veruješ li u srećan kraj u ljubavi?
  Kako da ne, uvek! Nikada ne ulazim u neku vezu, a da ne verujem u to.