Broj 104
Početna > Intervju > DŽENTLMENI NE GOVORE O DETALJIMA

Goran Karan

DŽENTLMENI NE GOVORE O DETALJIMA

Pevač Goran Karan, još uvek ne svodeći račune, najviše voli kada racio pošalje na godišnji odmor. Ljubavima iz prošlosti vraća se stihovima i otkriva da dame u njegovom životu biraju, ali da ipak on odlučuje...

Šarmantni Dalmatinac priznaje da već stoti put polaže ispit kod raznih profesorki i da teško može da nauči sve ono što muškarci ne znaju o ženama. Ipak, stihovima se trudi da dosegne tajnu osećaja, stanja, razdoblja i ljubavnih napitaka.
Obradovaćeš beogradsku publiku 27. decembra u Sava centru, imaš li neki ritual pre izlaska na scenu?
Ukratko kažem sebi: „Hvala ti, bože, na krasnome daru što si mi dao", i idemo. To je skraćena varijanta, imam i dužu, ali to su već privatni momenti, nije mambo-džambo. Malo se sredim, ti ljudi su došli tu da me gledaju, pa onda, Karane, izvoli, daj sve što ima na stolu. Nije svaki dan isto, neki dan ima i torta, a neki dan trpeza i nije toliko bogata.
Pripremaš li neka iznenađenja za publiku?
Imaćemo ekipu iz Operacije trijumf kao goste na koncertu. To je lepa prilika, Sava centar je krasno mesto za koncert. Imaće ispit kod profesora Karana, a direktor Saša Dragić će ih mudrim okom posmatrati iz prvog reda. Pored toga, gosti su mi još Mirela Mejić, sa kojom sam otpevao duet Takni me, a imam prijatelja Dragana Ikodinovića Galija, sa kojim sam '80-tih godina bio u bendu Zipo, koji će biti u ulozi tenora za pesmu Trag od ljubavi. To će biti prvi put da smo skupa na bini posle 20 godina, a koncert će trajati onoliko koliko ljudi budu hteli da traje, jer imam želju da se lepo družimo.
O čemu razmišljaš posle koncerta kada ostaneš sam u hotelskoj sobi?
Kako kad, neki put zna biti stvarno naporno, pa si prazan, nemaš želje za neke fešte, a neki put izađem sa bendom pa bude sve vedro i veselo. A u trenucima kada ostanem sam sa sobom, razmišljam o nastupu, o tome šta je bilo loše, a šta bih mogao da poboljšam. Kada spustim glavu na jastuk, kažem sebi to je to, taj dan smo preživeli, idemo dalje.
Kao klinac bio si: stidljiv, mangup, šmeker, srcelomac, štreber...?
U školi sam bio nemiran. Zahvaljujući majčinom trudu, već sam sa četiri godine naučio čitati i pisati pa sam na časovima kratio vreme crtanjem. Tu sam izgubio radne navike i pozdravio se sa matematikom. Ako govorimo o ljubavnim stvarima, bio sam stidljiv.
Na koji mamin savet se i danas slatko nasmeješ?
Na majčino ponavljanje, koje ovih dana doživljava srebrni jubilej - ošišaj se.
Koji je tvoj najveći adut, a šta zameraš sebi?
Ajme, nisam još počeo sumirat stvari, znaću kad budem napisao sabrana dela. Dakle, kad se saberem.
Koja su tri najvrednija podatka u tvojoj biografiji?
Znam koja su, ne bih ih otkrivao jer izgube čaroliju kada se izgovore, a meni puno znače.
Jedva tvoja pesma zove se Pristajem na sve. Na šta u životu si spreman da pristaneš?
Zavisi sa kim pregovaram, kakva je napolju temperatura i pada li kiša.
Pristaješ li na kompromis?
Kompromis je demokratija. To ti je ono kada 40 odsto njih pristane da im na određeno vreme bude kako drugih 60 odsto misli da im treba biti. Utoliko: „Da, draga."
Kako hrabriš sebe u teškim životnim situacijama?
Bog je vlasnik i poznavatelj svega i svačiji najveći dobronamernik. Saberem sve i oduzmem i nekako bude lakše. Trudim se da primim što više informacija i da pitam što više ljudi za mišljenje. Neki put je bolje skočiti, a neki put je možda bolje malo sačekati. Nisam nešto baš sklon depresijama iako ima stvari koje su neugodne i teške.
Da li su ti nekada zli jezici zasmetali u karijeri?
Ljudi pričaju svašta, dosta puta sam imao prepreka. Ali, na kraju krajeva, šta te briga, radiš svoj posao, ionako će ljudi misliti šta im je volja. Napravio ti dobro ili loše ljudi osećaju da mogu da imaju neki komentar na to čime se baviš. Ono što mi može zasmetati jeste to što se ne vodi računa o tome što će sutra deca to čitati i da će možda imati nekih propratnih elemenata na račun toga što neko napiše neku lakomislenu glupost. To je nešto što slabo tolerišem i ta uloga roditelja je takva da moram zaštititi tu decu. Mediji mogu nekoga da dignu ili da sruše. Nekome skandali drže karijeru, a nekome mogu da unište. Čini mi se da nemam tolikih problema, u Splitu ja hodam normalno sa kesama u ruci, jednostavno želim da mogu normalno da živim i kad nisam na bini.
Poznato je da si vegetarijanac. Kako si se odlučio za ovaj način ishrane?
To je moj izbor iza kog stojim 17 godina. Pokušavam da ne naudim okolini oko sebe - zaštiti svet od sebe, a bog dragi će se pobrinuti za ostalo.
Uz tvoje ime često se vezuje i Hare Krišna, šta nam možeš reći o tome?
Kod nas su nepopularne razlike, to mi jako smeta. Mislim da bi trebali da nalazimo zajedničke tačke gledišta. Što se tiče Hare Krišne, došao sam do podataka koji su mi trebali, ti ljudi su bili tu kada mi je trebalo objasniti postojanje boga u svemiru i moj odnos sa njim. U svakom slučaju, to je lična stvar i mislim da je čak i neprimereno ljude pitati o tome. Ali, dokle god ne služi tome da se razdvajamo, to mi je okej. Jer bog voli šareno, pa nas je šarene i napravio. Imam sve poštovanje za sve ljude koji se bave duhovnošću na bilo koji način. Bio sam u stadijumu da su mi došli iskreni ljudi koji su mi trebali u tom trenutku da bih se upustio u avanturu zvanu duhovnost.
Ako zamisliš život kao video-traku, šta bi voleo da zaustaviš, šta da izbrišeš, a šta da vratiš?
U ovom trenutku mi se život jako brzo odvija, tako da određena stanja i osećaje ponovo proživljavam i stavljam u vremenske kapsule pišući pesme. Kako obično te pesme posle i pevam, uspeh te terapije je zagarantovan. Ako poželim da napravim neku pesmu u kojoj ću se vratiti nekome iz svoje prošlosti ili ću se vratiti u neki trenutak koji sam odradio dobro ili loše - to radim stihovima. A ubrzavanje i usporavanje je mentalni nivo, na kom stalno plutaš, udaraš glavom u zidove sećanja... Kako mi je bog ovo namestio - tako je. Ne bih premotavao traku, a kako sam stariji, sve manje to i radim.
Mnoge žene su bile zavedene uz tvoje pesme, a uz koje note si ti zavodio žene?
Zavesti je malo problematična reč. Ne vodiš, nego zavodiš, tu je, u stvari, neka laž po sredi, prevara (smeh)... Uglavnom sam u mojim mlađim danima često bio pitan da pevam sentiše. E sad, neki put je bio sentiš, a neki put i nije. U mome životu dame biraju, a ja odlučujem...
Šta je ono što muškarci nikada neće shvatiti kada su žene u pitanju?
Mislim da postoji biblioteka stvari koje muškarci ne znaju o ženama; klasifikovana po predmetima - osećaji, stanja, razdoblja i ljubavni napici, ha, ha... Ako moram racionalizovati, onda na osnovu svoga nevelikog iskustva mogu reći da su žene materijalno inteligentnije, jer praktičnije organizuju svoj kutak svemira, a muški imaju prednost što su anatomski i društveno nezavisniji. A i jedni i drugi najčešće zloupotrebljavamo.
A šta je najvažnije što si naučio o lepšem polu?
Polažem ispit kod raznih profesorica već stoti put. Pismeni i prođem, ali usmeni, brate mili... (smeh)
Kako pokazuješ ljubav ženi koju voliš: rečima ili delima?
To se događa kad se događa i s kime se događa, a džentlmeni ne pričaju o tome.
Koji je tvoj „recept" za harmoničan i srećan brak?
Spoj harmoničnih osoba. Ne postoje recepti, nekome neko paše, nekome ne. Na primer, mazohista i sadista, gledaj u koju se to suprotnost na kraju pretvara - mazohista kaže: „Udari me, molim te", a sadista kaže: „Neću."
Šta je za tebe istinska sreća?
Obično nisi ni svestan trenutka kada se ona događa. Najlepši trenuci su kada je racio na godišnjem odmoru.