Broj 102
Početna > Prica > UNUCI SU MOJE BLAGO

Dragica Radosavljević Cakana

UNUCI SU MOJE BLAGO

Cakana otkriva da je mogla da se porodi u bioskopu jer se bojala da ode u bolnicu

Pevačica Cakana zatrudnela je u dvadeset prvoj godini. Verovala je da je rođenjem ćerke ostvarila sve svoje snove, ali od kada je dobila unuke, kaže da ne može da se seti života pre njih.
  Iako ste već baka, možete li da se setite perioda kada ste ostali u drugom stanju?
  Zaista je bilo davno, pre trideset godina. Dve godine nakon udaje ostala sam u drugom stanju pa je saznanje o trudnoći bilo normalno za mene, a suprug se, naravno, radovao.
  Koliko ste imali godina?
  Dvadeset jednu. Iz ove perspektive mogu da kažem da je lepo biti mlada mama.
  Kako vam je protekla trudnoća?
  Bila sam vitalna trudnica. S obzirom na to da sam se poluprofesionalno bavila sportom, trenirala sam rukomet u drugoj saveznoj ligi, nakon šest meseci od prestanka treniranja ostala sam u drugom stanju. Lako sam podnosila trudnoću, ugojila sam se svega devet kilograma. Međutim, koliko lako sam nosila trudnoću, vrlo teško sam se porodila.
  Zašto, kako vam je protekao porođaj?
  Nekoliko dana pred porođaj bukvalno sam izbegavala da odem u bolnicu jer sam se plašila. Pravi bolovi su me zapravo zatekli u bioskopskoj sali iz koje sam direktno otišla u bolnicu. Nakon tri dana sam se porodila zahvaljujući indukciji. Bilo je poprilično teško i dosta sam se oporavljala. Što se tiče samog momenta kada sam se porodila, mislim da je to najlepši osećaj koji sam doživela u životu.
  Mislite li da je majčinski instinkt urođen ili stečen?
  Oduvek sam volela decu. Ipak, mislim da se pravi majčinski instinkt probudi onog trenutka kada postanete majka. Imala sam osećaj da se sve što sam zamislila u životu tog trenutka ostvarilo. Veoma sam vezana za ćerku i žao mi je što sam ostala samo na njoj.
  A zašto niste rodili još dece?
  Iz straha da je neću voleti ako rodim drugo dete. O tome sam nebrojeno puta pričala i sa njom kada me je pitala zašto nema brata ili sestru. To mogu da pripišem samo svojim mladim godinama.
  Kakva je Marija bila kao beba?
  Mnogo lepa beba, to imam i dokumentovano! Sećam se, kada sam izlazila iz porodilišta sa njom, da su mi babice rekle kako je Maja najlepša beba koja se rodila u poslednjih nekoliko dana, ali i beba koja najviše plače.
  Je li bila razmažena kao mala?
  U suštini, jeste, ali ne bezobrazno razmažena. Znala je da koristi sve moje slabe momente. Nisam je nikada tukla, sve je ostajalo samo na pretnjama. Bila je najrazmaženija u smislu oblačenja, morala je da se presvlači po dvadeset puta dnevno. Tada sam mogla sve da joj priuštim pa mi nije bio problem.
  Kako je ona podnosila vaše odsustvo zbog nastupa?
  Kada sam počela da pevam, pevala sam u kulturno-umetničkom društvu tako da moji nastupi nisu bili nigde daleko, uglavnom sam pevala u blizini Beograda. Kada bih kretala na nastup, govorila bih joj da idem do prodavnice jer sam znala da bi u suprotnom plakala. Iz ove perspektive, svesna sam da je to bila greška, ali jednostavno nisam mogla da gledam njene suze. Znala sam da se vratim da vidim kako će da reaguje i našla bih je ispred kuće kako čuči i čeka da se vratim. I njeni odlasci u obdanište su mi vrlo teško padali, možda su to bili čak i najteži trenuci iako se obdanište nalazilo bukvalno 15 metara od kuće. Kada sam je vodila u jaslice, ostavila bih je unutra, a ona bi počela da plače i govorila je: „Vidi, mama, moje male ručice i suzice." Uvek bi me izvaćarila na tu foru i ja bih po nju dolazila već u 10 sati, a da sam je prethodno ostavila u osam. Kasnije, kada je malo porasla i kada je već sama mogla da ide, otpratila bih je preko ulice i govorila bih joj da mi maše sve dok ne uđe.
  Kada ste se razveli, kako ste ćerki objasnili zašto mama i tata više ne žive zajedno?
  Marija je imala 16 godina kada smo se njen otac i ja razveli. Naš brak je bio takav da smo bivši suprug i ja više vremena provodili odvojeno nego zajedno. On je puno radio i išao na teren kao građevinac, tako da smo nas dve najviše vremena provodile same. Pošto smo se mi razveli mirnim, korektnim i ljudskim putem, i nismo se nikada svađali, Maja je razvod prihvatila dobro. Nama je, pre svega, bilo važno da ona ništa ne oseti. Iako deca ipak trpe u svojoj glavici, mi smo se trudili da joj naš razvod ne ostavi neke posledice. Inače, ona je jako vezana za oca i oni imaju neki specifičan odnos.
  Bila je mlada kada je odlučila da se uda, šta ste joj savetovali?
  Bila sam šokirana! Maja je bila talentovano dete za školu, dobar učenik, išla u jednu od najboljih gimnazija. Upisala je istoriju umetnosti, bez obzira na moje nagovore da od toga nema ništa. Mislila sam da je bolje u tom trenutku da upiše prava, ali ona nije htela, a u međuvremenu se i udala. Iako ona radi i dobro živi, mislim da je krajnje nekulturno živeti u ovom gradu, imati sve uslove, a ne završiti fakultet. To sam joj jedino zamerila. Sada je upisala menadžment i nadam se da će to da završi.
  Ona vam je podarila dvoje unučića. Babe i dede obično kažu da se unuci vole više od dece. Iz vaše perspektive, da li je zaista tako?
  Posvećena sam toj deci, volim ih toliko da ne mogu ni da se setim da sam živela pre njih. Uroš i Dunja su za mene kao neke svetinje, ikone... ne mogu to uopšte da opišem rečima. Ne mogu reći da njih volim više nego Mariju, samo što za njih imam više vremena i strpljenja. Čini mi se da sam sa Marijom puno stvari uzimala zdravo za gotovo, dok sa njima pokušavam da ne izgubim nijedan trenutak. Mislim da se samo radi o drugačijoj vrsti ljubavi.