Broj 102
Početna > Intervju > MOJ USPEH JE U TRAJANJU

Ružica Sokić

MOJ USPEH JE U TRAJANJU

Glumica Ružica Sokić veruje da čovek iz sebe treba da iščeprka dobrotu i plemenitost kako bi mogao bez stida da se pogleda u ogledalo

  Detinjstvo
  Bilo je to tužno detinjstvo ratne dece koja nisu imala ništa, ni igračke, ni čokolade, dece koja su odrasla na ivici gladi.
 
  Osoba koja je ostavila neizbrisiv pečat
  Tetka Vida. Zahvaljujući njoj, kao dete sam statirala u predstavi Robinson Kruso u Manježu. To je bilo presudno za ceo moj život, jer sam osetila da je to ono što bi najviše odgovaralo mom karakteru.
 
  Uspomena iz detinjstva
  Baba Janja i tetka Vida ulepšale su moje tužno detinjstvo. Tetka me je kao malu odvela u pozorište, jer je bila prijateljica naše velike glumice Blaženke Katalinić. U šestoj godini osetila sam miomirise pozorišta koji zapahnjuju čim se zavesa podigne. Taj miris se nikad ne zaboravlja. Osetila sam ga vrlo rano i predala mu se svojom intuicijom. Svu me je obuzeo, i to traje do danas.
 
  Porodica
  Uvek sam bila usmerena suprotno od kuće i porodice. Možda zato što sam morala da živim u zajedničkom stanu u koji nam je vlast posle rata uselila neke seljake. Tu su živeli dvadeset godina. U kući mi je bilo grozno, pa sam stalno bežala napolje. Sada, u ovim godinama, navikavam se na porodični život. Nisam neka domaćica, uvek sam imala žene koje su to radile. Bila sam spoljni momak u sopstvenom domu. Jedino volim da spremam ribu. Za domaćinstvo je potrebno vreme. Divim se ženama koje ustaju u šest ujutro da bi sve to postigle.
 
  Deca
  Nisam imala vremena za decu. Celog života bila sam na mrtvoj straži, nisam mogla da se delim. Profesiji sam se posvetila bez ostatka. Volim decu. Sva deca su moja, nadam se da će imati neku budućnost.
 
  Brak
  Vrlo je bitno imati partnera, srodnu dušu, zapravo drugara. To je vrlo pozitivno u smislu savladavanja života i teškoća. Morate biti tolerantni, poštovati razlike, a to se uči.
 
  Vernost
  Osoba sam koja se vezuje, vrlo sam verna. Vernost je vrlo kompleksan pojam. Vezivanje je loše, to je kukavički. U svakom ima jednog i drugog.
 
  Prva ljubav
  Od najranijeg detinjstva umela sam da osetim lepotu ljubavi. Još kao veoma mala, umela sam da zadrhtim kad vidim lepog dečaka. Od najranije mladosti volela sam lepotu.
 
  Prijateljstvo
  Mnogo cenim prijatelje. Bila sam jedinica, pa sam hrlila u prijateljstva. Ali, od prijatelja ne smete mnogo tražiti i očekivati mnogo, jer bez prijatelja nema života.
 
  Osobine koje cenite kod drugih
  Toleranciju i dobrotu. Dobrota me obara.
 
  Odnos prema neprijateljima
  Neprijatelje razoružavam iskrenim saosećanjem za njihovu muku. Uspela sam da ignorišem potrebu za osvetom. Ne znam ni da li imam neprijatelje, osim onih koji su, možda, želeli da igraju ono što sam igrala ili igram.
 
  Praštanje
  Volim da opraštam. Onaj ko mrzi, najviše škodi sebi. Mržnja ubija mrzitelja. Čovek iz sebe treba da iščeprka dobrotu. Ne sme da zapadne u mržnju, ozlojeđenost, u negativno. To nije lako, ali se na tome mora raditi. Uostalom, to se uči. Svima sam sve oprostila. Borim se za dobrotu i plemenitost. Ima toga, ali nije baš mnogo vidljivo. Treba se truditi i imati dobru bateriju da se iščeprka ta dobrota, uvek sakrivena i ušuškana. Treba se boriti za svoje ideale. Ne treba verovati da će neko drugi usmeriti vašu sudbinu. Dobrotu svako sam u sebi mora da potraži.
 
  Sreća
  Sreća je relativna: biti zdrav, moći raditi... Sreća je u malim stvarima, recimo, ako volite da jedete šnenokle, naprave vam šnenokle. Pojam velike sreće za mene ne postoji.
 
  Kajanje
  Slabo se kajem. Nikome nisam nanela zlo da bih se kajala. Ne kajem se ni što sam u životu možda nešto propustila, što sam izabrala ovu profesiju. Vrlo sam zadovoljna što sam sebe osudila na ovu borbu, jer dok se borim, ja sam živa. Imam prilično realne želje. Više od toga ne smem ni da poželim. Da smo živi i zdravi još godina sto!
 
  Vrline
  Umem da poštujem druge, da se divim kolegama, prijateljima...
 
  Mane
  Imam visok prag tolerancije, a onda puknem i preteram u ljutnji.
 
  Najbolja odluka
  Da budem glumica.
 
  Najgora odluka
  Mnogo ih je, ali se ne kajem.
 
  Ljubav
  Sve u svoje vreme. Ljubav je divna, bez nje nema života. Treba je čuvati i gajiti tokom celog života, i to u svim oblicima.
 
  Lepota
  Veoma volim lepotu, taj estetski momenat kod mene je vrlo izražen. Volim da vidim lepe ljude, ali važan je i šarm. I on ima neku svoju lepotu.
 
  Život
  Život se sastoji od lepih i ružnih stvari, od dobrih i loših perioda. „U dobru se ne ponesi, u zlu se ne pokudi." Uspeh je u trajanju.
 
  Životni moto
  Doslednost, izdržljivost, ljubav.
 
  Najveća vrednost u životu
  Ljubav. Univerzalna ljubav koja podrazumeva dobrotu, istrajnost, da čovek može da stane pred ogledalo i da se ne stidi. Osećanje, saosećanje za ljude, za prirodu i lepotu davanja. Ko to otkrije, našao je bisernu školjku.
 
  Šta biste na svom putu promenili
  Ne mogu sebi da oprostim što bar jedan strani jezik nisam perfektno naučila.
 
  Najveća radost
  Vezana je za profesiju. Ja sam čovek za ideju. Sad se radujem običnim stvarima, kad sa suprugom Mikijem otputujem, kad odemo u bioskop, pozorište, kad se složimo oko nekih stavova...
 
  Najveća tuga
  Ne mogu da prevaziđem gubitak voljenih bića.
 
  Najveći san
  Da odigram savršenu ulogu. Valjda će se i to dogoditi.
 
  Slava
  U ovako siromašnoj državi slava ne postoji. To su periodi kad se više radi.
 
  Novac
  Nisam opterećena novcem. U životu sam bila mnogo pokradena. Mi, intelektualci, u prilici smo da zaradimo samo da živimo. Da od majke nisam nasledila, ne bih imala ni za stan. Osećam se odvratno, neslobodno, kao u kavezu. Ovo je za mene veliko razočaranje i veliki poraz.
 
  Kako biste u jednoj rečenici predstavili sebe
  Čovek to ne može da uradi. Ono što bi mogao da kaže o sebi obično nije objektivno. Srećna sam, živim s onim koga volim, radim ono što volim