Broj 102
Početna > Poznati > EROTIKA KAO LIČNA SLOBODA

Anais Nin

EROTIKA KAO LIČNA SLOBODA

Uradila je plastičnu operaciju nosa, negovala španski ples, zavela je sve svoje psihoanalitičare. Bila je ljubavnica i inspiracija Henrija Milera, poznata je po dnevnicima ispunjenim seksom, fantazijama, ispovestima. Bila je ikona feministkinja. Po njoj jedan parfem nosi ime. Anais Nin

Jedni su je obožavali i uzdizali, drugi mrzeli i nipodaštavali. Najzagonetnija je bila njena lična erotika. Anais je u svojim dnevnicima, na granici života i smrti, otkrila da je erotika najličnija ljudska sloboda i da je samo smeli i maštoviti mogu možda doživeti u svoj njenoj duševnotelesnoj sveobuhvatnosti. Anais Nin je objavila 13 tomova dnevnika, 12 romana i nekoliko knjiga književnih i umetničkih kritika i pornografskih novela. Predavala je na mnogim američkim univerzitetima i postala ikona feministkinja. Bila je ljubavnica i prijateljica mnogim piscima, kao što su Edmund Vilson, Lorens Darel, a najveća ljubav joj je bio Henri Miler.
Književnica Anais Nin rođena je 21. februara 1903. godine u okolini Pariza. Otac joj je bio Kubanac Hoakin Nin, pijanista i kompozitor, a majka Roza, Kubanka francusko-danskog porekla, pevačica i profesor solo pevanja. Detinjstvo je provela u Evropi, sve dok se njeni roditelji nisu razveli. Majka je nju i dva brata odvela u Barselonu, a potom u Njujork. Grozničavo je počela da piše dnevnik na brodu koji je plovio daleko od Evrope i oca. Imala je samo jedanaest godina.

Literarna strast
Rano se udala za visokog bankarskog činovnika iz dobre porodice Hjua Parkera Gilera, koji je kasnije postao poznat kao Jan Hugo, kada je četrdesetih počeo da snima eksperimentalne filmove i radi umetničke grafike. Do kraja života je živeo od njenih autorskih prava. U Pariz dolaze 1924. godine, gde žive u prelepoj kući, ali Nin ima i svoj studio i s vremena na vreme živi sama na brodu na obali Sene. Ona i Hugo podržavaju avangardne umetnike, među kojima je i Henri Miler, sa kojim Anais započinje ljubavnu aferu i razmenjuju stotine pisama koja su delom i objavljena u romanu Književna strast. Vodi boemski život i počinje sve više i više da piše. Četrdesetih godina ona i Henri pišu erotske i pornografske priče, stranu za dolar, za anonimne kolekcionare. Nin nije želela da objavljuje te priče pod svojim imenom sve do sedamdesetih godina. Jednom je zapisala kako su u Parizu, kada je bila mala, iznajmili stan od nekog Amerikanca koji je imao neobičnu biblioteku: „Čitala sam jednu po jednu knjigu, što je bilo potpuno novo za mene. U Americi nisam čitala erotske priče. Skroz su me obuzele. Bila sam neiskusna pre čitanja, skroz nevina, ali vremenom sam ih sve iščitala i nije bilo ništa što nisam znala o seksu. Na taj način dobila sam diplomu iz erotike."
Po mnogim kritičarima, bila je najbolji ženski pisac erotskih priča. Strasna veza sa Henrijem Milerom uticala je na nju kao ženu i kao pisca. Njeni dnevnici su, takođe, ostavili mnogo otvorenih pitanja o njenoj vezi sa Henrijevom ženom Džun.

Život zove dalje
U godini kada beleži najstrastvenije stranice svoje duboke veze sa Henrijem, koji nikada nije prestao da veruje da je ona zaslužna za njegovo pisanje, uspeva da bude u ljubavnoj vezi sa ostarelim bolesnim ocem. U trećem delu tajnog dnevnika koji je nazvala Vatra Nin opisuje svoje preseljenje u Njujork, ljubav sa Henrijem i strasnu vezu sa Frojdovim učenikom Otom Rankom. I sama je bila psihoanalitičar, ali je nerado radila sa pacijentima. Njeno interesovanje za psihoanalizu raste, ali uskoro napušta Ranka. „Želim da budem svet za sebe... osećam da mogu igrati sve uloge", i vraća se u Pariz Hugu i Henriju. U Parizu ponovo buja njeno nezadovoljstvo i kreće u novu potragu: „Ja čekam ljubavnika. Nemirna sam. Život me zove dalje." Lek za svoje razočaranje nalazi u Peruancu Gonzolu Moru koji joj se udvara na španskom, kako ona kaže „jezikom moje krvi", i vodi je do novih visina. „Život. Vatra. Bivajući vatra, ja podstičem vatru i u drugima." Anais priča priču o ženi koja pokušava da se otkrije i oslobodi seksualno, umetnički i emocionalno, nastavlja priču o aferi koja će trajati ceo njen život: „Dnevnik je moj svet, moj ego... neću se više sramotiti zbog njega." O ovom dnevniku kritičari pišu - Samo jedna stranica ovog, možda najpoznatijeg svetskog dnevnika sadrži više seksa, melodrame, fantazije, ispovesti i opservacija od većine romana i više razotkriva ljudsku prirodu koju mi uporno prikrivamo...

Grabljiva lažljivica
Za dve svoje knjige proze Pod staklenim zvonom i Kolaži rekla je da ne bi izmenila ni reč u njima. Pod staklenim zvonom je štampala u ručnoj štampariji jer je to bio jedini način da se objavi. Svi su je hrabrili da objavi dnevnike, ali dugo je odbijala sve dok je potpuno beznađe nije nateralo na to. Mnogi poznavaoci kažu da je bila manipulator. Njeni dnevnici su privukli izuzetnu pažnju, delimično zato što su beležili seksualnu nezasitost, uključujući njena iskustva sa ženama. Mada dvosmislenost prekriva njene odnose sa ženama - pojedini biografi je opisuju kao grabljivu lažljivicu koja je izmislila puno toga u dnevnicima o svom životu. Nin se slavi zbog njenih opisa ženske seksualnosti na potpuno nov način.
Posle turbulentnih godina, živi na relaciji Los Anđeles - Njujork, između Huga i Ruperta, ljubavi i prijatelja. Godine 1947, u svojoj 44, udaje se za arhitektu Ruperta, koji je od nje bio mlađi 16 godina. Umrla je 14. januara 1977. godine u Kaliforniji od raka. Njen pepeo razvejan je zalivom Los Anđelesa. Interesantno je da njen mlađi, drugi muž ispunjava poslednju želju starijeg, prvog muža i razvejava njegov posmrtni prah sa istog mesta kao i njen.