Broj 102
Početna > Zanimljivosti > DOBRE STRANE VINA

Zdravlje u čaši

DOBRE STRANE VINA

Poslednjih nekoliko godina stalno slušamo o tome kako je umereno ispijanje vina dobro za zdravlje. Naučnici su potvrdili da crno vino smanjuje rizik od srčanih bolesti, štiti od moždanog udara, sprečava rak gušterače i čak deluje protiv potencijalno fatalnih bakterija kao što su salmonela, ešerihija koli i listerioza. Neka vina su zaista zdravija od drugih, ali je tvrdnja da su sva crna vina zdrava ipak samo mit

Crno vino
  Veruje se da su crna vina dobra za srce, ali neka su ipak bolja od drugih. Za dobrobiti crnog vina uglavnom je zaslužan moćan antioksidant reveratrol koji se nalazi u ljusci i semenkama grožđa. Međutim, iako u laboratorijskim uslovima taj oksidant ima antikancerogena i antiupalna dejstva, da bi sve te dobrobiti zaista bile delotvorne, dnevno bi trebalo popiti ogromne količine crnog vina, što baš i nije preporučljivo. Daleko važniji sastojak vina su polifenoli, hemijske supstance koje se nalaze u ljusci i košticama grožđa. To je prirodni antioksidant koji štiti membrane svake ćelije. Važan sastojak crnog vina su i procijanidi koji snižavaju krvni pritisak i holesterol i sprečavaju začepljenje krvnih sudova. Da bi procijanidi imali takvo dejstvo, zajedno sa ljuskom i semenkama moraju ostati tokom i posle procesa fermentacije sve vreme u kontaktu s vinom. Takva su najčešće vina sa Sardinije i Pirineja i područja Madirana u Francuskoj, kao i iz italijanskih pokrajina Sagrantino i Nebiolo. Relativno veliku količinu procijanida imaju i vina sorte kaberne sovinjon, dok crni pino uglavnom ima najnižu količinu ovog poželjnog sastojka.
 
  Belo vino
  Osnovna razlika između belog i crnog vina je, osim u vrsti, i u načinu korišćenja ljuske grožđa. Kod crnog se ljuska gnječi zajedno sa „mesom" grožđa, dok se kod belog ljuska brzo uklanja. Ali, belo vino ipak može da bude dobro za zdravlje, zahvaljujući drugim vrstama polifenola koji se nalaze u njemu a koji snižavaju loš holesterol. Bela vina sadrže još i kalijum, koji snižava krvni pritisak, iako istu količinu možete dobiti i iz običnog voćnog soka. Međutim, naučnici tvrde da belo vino, zahvaljujući supstancama kao što su tirosol i kofeinska kiselina, ima protivupalna svojstva i deluje kao antioksidant, pa pomaže u sprečavanju osteoporoze i reumatskog artritisa. Zbog toga se preporučuju maksimalno dve čaše dnevno, ali sve više od toga je štetno.
  Najbogatiji polifenolima je šardone, dok sovinjon blank ima protivupalna svojstva.
  Ako vas muči migrena, više će vam prijati belo vino jer sadrži manje tiramina, koji izaziva glavobolje, a i mamurluk nakon koje čaše više biće manji nego ako pijete crno vino. S druge strane, bela vina znaju da prouzrokuju neprijatnu kiselinu u želucu i mučninu.
 
  Roze
  Kod rozea su ljuska i semenke bile u kratkom kontaktu sa tečnošću, pa zato ima i znatno manje zdravstvenih blagodeti od crnog. Ipak, zaključak u nedavnoj danskoj studiji glasi - ljudi koji piju dve i po boce vina nedeljno, otprilike dve čaše dnevno, smanjuju rizik od prerane smrti u odnosu na trezvenjake.
 
  Bezalkoholno vino
  Pravi se na isti način kao i „obično" vino, ali se alkohol uklanja iz vina tokom rane fermentacije. Na taj način se smanjuje i rizik od razvoja bolesti vezanih za alkohol. Sok od grožđa se, prema rezultatima istraživanja sa Univerziteta u Glazgovu, pokazao kao najdelotvorniji u sprečavanju bolesti srca, kao i raznih vrsta tumora, i to zato što ima veću koncentraciju antioksidanata od svih drugih voćnih sokova.