Broj 101
Početna > Intervju > ŽENE SU MISTERIJA

Ivan Zeljković

ŽENE SU MISTERIJA

Ivan tvrdi da nikada nije bio srcolomac iako se uvek trudio da ispoštuje sve ono što ga je mama naučila

Voditelj kviza Milioner Ivan Zeljković poslednjih devet meseci psihički se pripremao za dolazak ćerkice na svet, a zarekao se da do kraja godine neće mnogo kukati i ljutiti se kada ga mezimica bude budila u pola noći.
  Počela je nova sezona kviza „Milioner" koja je pravo jesenje osveženje, posebno zbog sedam saveta za takmičare. Kojom strategijom biste se vi rukovodili kada biste se našli u vrućoj stolici?
  Na moju žalost, pravila licence kviza mi ne dozvoljavaju da se nađem u vrućoj stolici. Ali kada bih se, hipotetički, našao u njoj, moja strategija bi se definitivno zasnivala na „7 fantastičnih saveta". Svakako da mi iskustvo i dugi niz godina u ulozi voditelja pomažu da se identifikujem sa takmičarima koji su u vrućoj stolici i da sam na njihovom mestu, ne bih žurio pri odgovaranju, što je jedan od „7 fantastičnih saveta".
  Kada biste osvojili tih pet miliona, na šta biste ih potrošili?
  Potrošio bih na investiranje u bolju budućnost. U ovom trenutku, imati toliki novac postaje sve veća retkost, s obzirom na sveopštu krizu u svetu. Mislim da bih pažljivo promislio na šta bih ga potrošio.
  Ono što najveći broj gledalaca ne zna o vama, a što se može podvesti pod važnije crte vašeg karaktera je...?
  Volim da uživam u životu i imam veliku sreću da radim ono što volim, tako da vezujem lepo i korisno u jednom. Neki bi rekli da isuviše ležerno pristupam poslu. Ja bih rekao da puno razmišljam o svemu što radim, čak i kada sam fizički na potpuno drugom mestu.
  Publika vas zna kao Zeku Milionera, kako vas porodica i prijatelji zovu?
  Jednom prilikom sam šetao ulicom sa svojim bratom kada su mi prišli neki ljudi i zatražili mi autogram. Tridesetak sekundi kasnije, kada smo već poodmakli, brat me je upitao: „Izvini, a šta se ovo desilo? Što oni mom Ići (ili Didi, kako me često u familiji oslovljavaju) traže autogram?" Nije mu bilo jasno, jer sam za njih onaj sasvim običan Ivan, kao što sam i do tada bio. Za javnost sam Zeka Milioner, a u porodici sam i dalje Ića.
  U školi ste bili štreber, stidljivko, glavni zabavljač, srcolomac..?
  Sigurno nisam bio srcolomac, s obzirom na fizički izgled, a devojke su u tim školskim danima sklone da procenjuju mladiće prema izgledu, mada ne mogu reći ni da sam bio stidljivko. Štreber svakako nisam bio, jer štreberi imaju sve petice, tako da se opredeljujem za odgovor pod C - glavni zabavljač. Nekako sam oduvek glumio cirkusanta, što i sada smatram da radim. Pogledajte Plesom do snova.
  Šta vam je „lepo mama govorila" ali je niste poslušali?
  Zaista se trudim da ispoštujem dosta stvari koje mi je rekla mama. Mama se uvek trudila da me vaspita da budem džentlmen i ja se zaista uvek trudim da budem takav. Da damama otvaram vrata, da pridržavam kaput, privučem stolicu, sipam piće... Priznajem da mi se nekada desi da to propustim i onda se uvek setim moje majke i bude mi krivo, kao da sam je na neki način razočarao.
  Kada pribegavate lažima, a u kojim situacijama crvenite?
  Kada sam bio mlađi, kao i svako dete, koristio sam se sitnim, belim lažima. Od kada sam „odrastao" trudim se da ne izgovaram laži i uspevam u tome. Ako o nekome mislim nešto što ne bih želeo da mu kažem, radije prećutim umesto da pribegavam lažima. Zaista se trudim da ne dođem u situaciju da pocrvenim i to mi se godinama nije desilo.
  Kakve karakteristike i osobine bi trebalo da imaju ljudi koji žele da ih nazivate prijateljima?
  Mislim da čovek na svom životnom putu izabere svoju okolinu i ljude sa kojima će se družiti. Meni je bitno da su to ljudi sa manirima, lepog vaspitanja, koji će se snaći u društvu intelektualaca ili javnih ličnosti jednako dobro kao i u kafani.
  Šta smatrate svojom najvećom slabošću, a koje navike biste voleli da se oslobodite?
  Moja najveća slabost je površnost. Muškarci su skloni da budu površni, tako da i ja lagano prelazim preko stvari. S druge strane, tu slabost sam rešio time što sam se okružio ljudima, da ne kažem ženama - Tanjom u poslovnom i Vesnom u privatnom životu - koje znaju da sam takav. One nisu takve i time se međusobno dopunjujemo. Što se tiče navika, ponekad u želji za uživanjem umem da preteram, te taj blago pojačani hedonizam smatram svojom lošom navikom.
  Šta vam je najveća misterija, a šta nikada nećete razumeti kada su žene u pitanju?
  Mislim da nikada neću razumeti žene, one su potpuna misterija. Taman na trenutak pomislim da ih poznajem i da znam sve o njima, onda se desi neka situacija i shvatim da nisam u pravu i da sam dotad sve potpuno pogrešno protumačio i razumeo. I onda mi, muškarci, pribegavamo površnosti. Mislim da je to lek za tu najveću misteriju ljudskog roda, tih muško-ženskih odnosa.
  A koja je ubedljivo najgora ženska osobina?
  Žene toliko dobro pamte, da nemam reči. I onda mi muškarci potpuno zaboravimo gde smo, šta smo, pred kim i šta rekli, a one se vrlo dobro sećaju. Time nas uče da moramo da naučimo da držimo svoja obećanja.
  Kako pokazujete ljubav ženi koju volite?
  Postoji više načina, ali niko ne može da izda udžbenik niti uputstvo o tome i mislim da bi to trebalo da bude svakoga dana na nov način. Da se pokaže u svakom gestu, u svakoj priči i u svakom razgovoru, uz sve poštovanje ženi koju volite.
  Da bi jedan brak uspeo, neophodna je: ljubav, poverenje, strpljenje ili nešto drugo?
  Ljubav, poverenje, strpljenje i nešto drugo, ja bih rekao. I A i B i C i D. Potrebno je sve. Ne može se bez ljubavi, nikako bez poverenja, a strpljenje i kompromis su stvari koje dolaze kroz ljubav i poverenje.
  Skoro ste postali tata, koliko ste imali razumevanja za drugo stanje vaše supruge?
  Moram da pohvalim moju suprugu da stvarno nisam osetio niti jedan od simptoma koje ljudi vezuju za trudnice. Na primer, „Idi mi kupi ovo", „Jede mi se sad baš ovaj sladoled"... Ne, ja to nisam osetio. Vesna je potpuno mirno pošla kroz sve to, iako je imala teške periode sa mučninama, ali je stvarno herojski podnela.
  Zarekli ste se da ćete do kraja godine uraditi....?
  Zarekao sam se da do kraja godine neću kukati mnogo i ljutiti se kada me ćerkica bude budila u pola noći. Psihički sam se pripremao za to devet meseci!
  O kakvom danu maštate?
  Maštam o danu kada ćemo Vesna i ja i naše petoro dece zajedno stati na skije i spustiti se niz stazu Malo jezero na Kopaoniku. Mislim da je ta slika koju želim prilično afirmativna i vrlo pozitivna. Živim za dan da nas dvoje i petoro dece, svi živi i zdravi i sportski nadahnuti, odemo da skijamo i trpimo se i volimo toliko da možemo da se spustimo makar jednom zajedno niz tu stazu, onda je to jedan veliki uspeh u životu. To je jedan dan, jedna slika o kojoj sanjam i nadam se da će mi se u životu ostvariti.