Broj 101
Početna > Prica > SEKSI MAMA

Ivana Jovanović Elektra

SEKSI MAMA

Iako je nekoliko dana posle porođaja morala da počne da radi da bi obezbedila udobno detinjstvo ćerki Loli, pevačica Elektra kaže da samo dete može da nadomesti prazninu u duši, da da podstrek i snagu da se sve izdrži

Ivana Jovanović je pevačica, poznatija kao Elektra, ali već dugo vodi televizijsku emisiju i kreira donji veš. Pored svega što radi, tvrdi da je dete njen najvredniji kapital za budućnost.
Pokazala si mi pesmu koju si u Banjaluci 2001. godine napisala svojoj majci, u kojoj si poželela i sama da postaneš majka. Želja ti se ostvarila 2003. godine.
U toj pesmi napisala sam... poželi mi da ne ostanem tačka sebi samoj, da produžim dalje rađanjem novog života i da ja budem majka... Želela sam jako da imam dete, maštala sam o maloj devojčici. Uvek sam puno radila, putovala i pevala, ali ta želja je uvek stajala. U jednom momentu imala sam veoma čudan osećaj, pojačan apetit i osećala sam se smireno i opušteno. Uradila sam test za trudnoću i, naravno, bila sam presrećna kada sam videla rezultat.
Život pevačice je izuzetno naporan zbog čestih putovanja. Jesi li bila svesna da će ti se sve skroz promeniti?
Jesam, naravno, imala sam tada 27 godina i to je bilo moje apsolutno pristajanje na svaku promenu, pa i totalnu, što se tiče ritma života i obaveza. Možeš biti zvezda broj jedan, imati aplauze, puno para, ali život bez deteta bi bio skroz prazan.
Jesi li radila u toku trudnoće?
Pevala sam do trećeg-četvrtog meseca trudnoće. Kada je počeo stomak da mi se primećuje, bilo mi je neprijatno i nisam želela više da se eksponiram. Moram da primetim da sam imala mnogo više udvarača tada i da su mi mnogi koji su me znali i pre trudnoće govorili kako sam prelepa i kako zračim. Smatrala sam da je degutantno pevati sa stomakom i prikazivati svoju intimu na taj način.
Kako si provodila trudničke dane?
Izuzetno sam bila aktivna, nisam želela da budem statična jer trudnoća nije bolest, to svaka žena treba da zna, osim ako nema nekih problema pa mora da leži. Nisam čitala nikakve knjige, polazila sam od toga da ni moja baba nije čitala ništa pa je rodila i izvela na pravi put moju majku. Jedna prijateljica je živela na brdu i moj zadatak je bio da se svaki dan popnem do nje. Od hrane, na primer, obožavala sam viršle koje nikada ranije nisam jela. A kafa mi se gadila, mogla sam da povraćam i na samu reklamu na televiziji. Ugojila sam se 12 kilograma, nisam držala nikakve dijete posle porođaja i sada ovako izgledam zahvaljujući genetici.
Gde si se porodila i kakvo iskustvo nosiš iz porodilišta?
Porodila sam se u bolnici Narodni front. Iako me je porađao načelnik, nisam nimalo bila zadovoljna tretmanom. On je odlučio da me porodi do dva sata jer je tako bilo po njegovom planu, bez obzira na to što se nisam još dovoljno otvorila. Izazvali su mi porođaj i nisam baš dobro prošla iako je sam porođaj kratko trajao. Tada nisam koristila epidural, mada bih sada, da mogu da biram, tražila carski rez. I, naravno, sve se to zaboravi kada vidiš dete. Prvo sam joj videla zatvorene okice i pravilna i mala ustašca. Imala je fiziološku žuticu, kao i većina dece, pa sam je obilazila tri puta na dan da proverim da li je dobro. Bilo je i veselih stvari. Krevet pored mene se porađala žena kojoj sam pevala na svadbi. Kada joj je rodbina došla na čestitanje i kada su mene videli, govorili su - Pevačica je tu i sada možemo da pravimo žurku.
Tvoja ćerka se zove Lola, ko je odlučio kako će se zvati?
Nedelju dana pre porođaja šetala sam i odjednom mi je kroz glavu prošlo ime Lola. Pošto je u mom kraju običaj da kum da ime ili da barem predloži, javila sam kumi da sam smislila kako bih volela da mi se ćerka zove, na šta je ona rekla - Ne mogu da verujem, to je moje omiljeno žensko ime.
Kako su izgledali prvi dani nakon porođaja, kako si se snalazila?
Malo sam bila uplašena. Nisam imala nikoga ko bi mi dao pravi savet. Život može svašta da ti priredi pa nisam ni sanjala da ću posle dvadeset dana iz finansijskih razloga morati da pevam. Nisam imala ni taj glavni ginekološki pregled posle četrdeset dana jer sam morala da radim. Sećam se prve tezge, klecala su mi kolena, jedva sam se držala na nogama. Ali, u takvim momentima čovek dobije neopisivu snagu i za svoje dete si spreman sve da uradiš. Dobila sam ponudu od kolege koji ima šestoro dece, i danas sam mu zahvalna na tome, da radim svako veče u jednom restoranu, subotom na splavu, a nedeljom svadbe i tako tri meseca. Trudila sam se da svaki slobodan trenutak provedem sa Lolom. Šta god da zaradim, računala sam koliko je to kutija bebelaka, kašica i sokića. Jednom smo se šalili posle svadbe gde smo zaradili baš dosta novca da sam sada zaradila za šleper i da mogu da budem malo spokojna.
Nakon tog nimalo lakog iskustva, da li bi se opet opredelila da imaš dete?
Na taj način ne bih sigurno. Drugačije bih isplanirala svoj život, ali, nažalost, život često ne može da se planira i ne može uvek da ispadne onako kako želimo. Bilo mi je teško, ali to mi je davalo snagu da istrajem. Neverovatno je kako dete može da te usreći i nadomesti prazninu, da ti da snagu, volju i smisao celom životu.
Kako bi opisala svoju mezimicu koja sada ima pet godina?
Skroz je na tatu. Talentovana je za crtanje, pokret, voli da imitira, priča u stihovima i ima u sebi ličnost vođe. Daću sve od sebe da Lola ima dobro obrazovanje. Ne zanimaju je estradne ličnosti mada nije išla u vrtić da bi se slikala sa Sašom Kovačevićem i Nikolom Rokvićem.
Kada bi ti jednog dana Lola rekla da želi da bude pevačica, šta bi joj rekla?
Tu sam da joj pomognem. Moj otac je saksofonista, ali nikad mi nije pomagao, čak mi je stajao na putu sa ultimatumom ili da studiram ili da pevam. Apsolvirala sam prava i počela da pevam i bavim se onim što najviše volim.
Želiš li da imaš još dece?
Volela bih da imam još jedno dete, ali samo ako stvari budu postavljene tako da ne zavisim ni od koga i da mi se ne dogodi da moram da prekidam svoje najdraže trenutke sa bebom da bih zarađivala za život.
Vodiš emisiju, pevaš, kreiraš donji veš, imaš dete, kako stižeš sve?
Moram da stignem! Ako imaš više talenata, svaki se bori da izađe u prvi plan i prave ti nemire. Vešto stižem da svakog ponedeljka na Televiziji Kopernikus vodim emisiju Nemam šta da obučem, pevam i kreiram Esh veš. U hotelu Balkan 3. decembra u 20 časova pravim humanitarnu modnu reviju. Sav prilog ide za Veliko srce Ivana Plavšića i lica sa invaliditetom.
Koji je tvoj savet budućim mama?
Utešna misao, koja je i mene vodila, jeste da smo svi mi na ovaj svet došli na isti način. Ne vredi preterano brinuti, treba ići kroz period odrastanja deteta bez tenzija. Mene je majčinstvo oplemenilo. Unutar sebe nemam više prazninu koju sam imala ranije. Mnogo je lepše kada se, šta god da radiš, vratiš kući i čeka te dete. Bez obzira na novac, uspeh, aplauze, dete je najlepši kapital.