Broj 100
Početna > Intervju > SVE O ČEMU SAM ĆUTALA

CECA RAŽNATOVIĆ

SVE O ČEMU SAM ĆUTALA

Svetlana Ražnatović posle svega veruje u ljude, sudbinu i ljubav, za koju kaže da se izgovara naglas, ne pada na reči, već na dela, a iako veruje u prinčeve, na vrata joj kucaju samo konji...

Nikome ne oprašta izdaju, ne interesuju je komplimenti muškaraca, više joj prijaju lepe reči od žena, jer su one iskrenije, a najponosnija je kada joj kažu da je dobra i požrtvovana majka. U kritičnim životnim situacijama Ceca sebe hrabri rečima biće bolje i, kako kaže, uvek je bilo, ali je to trebalo preživeti. Ova godina ostaće joj u lepom sećanju, a u ponoć sebi će poželeti isto ono što želi poslednjih devet godina: da konačno oseti ljubav.
Šta radite ovih dana, imate li u planu novi album?
Ovih dana, tačnije sinoć, snimala sam spot za pesmu Vreme za ljubav ističe, duet koji sam uradila sa Oliverom Mandićem i mogu da kažem da će tu biti pravih iznenađenja. Pored toga, preslušavam melodije za novi album, koji je planiran za jun, pod uslovom da budemo zadovoljni, ako ne budemo, prolongiraćemo termin jer ne žurimo niti pravimo album pod stresom.
Kakvu pesmu biste voleli da otpevate?
Pesma mora da mi se sviđa da bih želela da je stavim na svoj album, a već godinama imam izgrađen muzički stil, tako da ono što mi se bude dopalo, to ću i otpevati.
Postoji li pesma za koju vam je žao što nije vaša?
Postoji dosta pesama, pogotovo ako se osvrnem na Džejevu karijeru. On stvarno ima pesme za sva vremena, posebno mislim na balade, koje obožavam.
Kada biste pisali knjigu o svom životu, kako biste je počeli?
„Jednog sunčanog letnjeg dana rodila se jedna devojčica u topličkom kraju, Žitorađa"... (Smeh) Ne razmišljam još uvek o knjizi...
Šta mislite da je odredilo vaš život, koji su to prelomni trenuci koji su ga učinili ovakvim, a možda je mogao da izgleda sasvim drugačije?
Svi mi ponekad pomislimo šta bi bilo kad bi bilo, ali verovatno je ovako trebalo da bude. Na neke stvari u životu možemo uticati, a neke situacije nam se nametnu i ne možemo da ih izbegnemo. U svakom slučaju, čovek treba da stoji iza svojih postupaka i dela. Svi smo mi ljudi, skloni smo greškama, ali i pravim stvarima, a sve to čini život.
Kažu da je čovek ono u šta veruje. U šta vi verujete?
I dan-danas, posle svega: u ljude, u ljubav, u sudbinu i, naravno, u boga.
Kada vam najviše prija tišina?
U principu, svim ljudima koji mnogo rade i koji su preumorni treba tišina, ali nisam osoba koja je sklona nekim velikim ćutnjama, niti se povlačim u sebe. Nisam taj tip. Sve svoje probleme rešavam u krugu porodice. Postoji jedna osoba u mom životu pred kojom apsolutno nemam tajni, a to je moja sestra.
Ne volite da ste sami kada...?
Nikada mi samoća ne prija. Retko kada se osamim. Ukoliko je reč o nečemu što me stvarno zanima ili želim da čujem, govorim deci da se utišaju, ali me, naravno, niko ne konstatuje.
Postoje li neke stvari u životu o kojima ne želite da pričate, o čemu ćutite?
Ako mislimo na medije, ne želim da pričam o svom privatnom životu. Iritira me kada me pitaju o tome, ali se trudim da ispoštujem „sedmu silu” i da ipak nešto kažem o toj temi. Uostalom, zato se i zove intimni život, to je nešto što je samo vaše i što se samo vas tiče.
Da li je ljubav jedna od tema o kojoj ćutite?
Ne, ljubav nije tema o kojoj treba ćutati, ljubav se izgovara naglas, ali se pokazuje delima, a ne rečima.
Šta je najveći minus našim muškarcima?
Izgubili su inicijativu. Kako su žene postajale samouverenije i samostalnije i nije im potreban muškarac da bi im nešto stvorio, tako su muškarci izgubili samopouzdanje. To im je minus.
Verujete li u srećan kraj?
Da, uvek!
A u prinčeve?
Čula sam za jednu izreku koja mi se mnogo dopala: Celog života čekam princa, a svaki put na vrata mi dolazi konj. Ja sam već imala princa, a danas se isključivo radi o konjima. (Smeh)
Ko je junak vašeg života?
Još sam mlada da bih pričala o toj vrsti junaka, ali, u svakom slučaju, to su moji roditelji, svi oni koji su činili dobre stvari za mene i moj život.
Kada su vam poslednji put klecala kolena?
Desilo se...
Šta ne opraštate prijateljima, a šta muškarcima?
I jednima i drugima izdaju.
Kako zvuči najlepši kompliment koji ste ikada dobili?
Da sam dobra i požrtvovana majka.
A od muškarca?
Ma, koga interesuju komplimenti od muškaraca! Više mi prijaju komplimenti od žena, iskreniji su.
Opšte je poznato da sve žene imaju loše dane. Šta vi radite u tim situacijama?
Kada se probudim i kada upitam sebe zašto bih uopšte danas ustajala iz kreveta kada je sumorno, dosadno i jednolično... To raspoloženje me drži jedno desetak minuta i onda kažem sebi da ću možda nešto propustiti.
Koji stihovi opisuju vaše raspoloženje?
Stihovi koji nikada ne prolaze, koji su uvek aktuelni kod svih nas žena: Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka da volim i želim oka tvoja dva. Jer sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da... Posle toga više ništa nije interesantno.
Šta radite muški?
Sve, nažalost. Znam da u tim situacijama žena gubi na ženstvenosti, ali šta je tu je, kada je neka žena u situaciji u kojoj sam ja, da nemam kada da budem i samo žena, šta ću, to je tako.
Kako izgleda vaša žuta minuta, kad terate sebe da izbrojite do 10?
Nemam ja to, vrlo sam impulsivna, brojim 1, 2, 3, 10... Ima tu i jedna dobra stvar. Brzo me prođu te žute minute. U zavisnosti od toga šta ih je izazvalo, ali sam generalno vrlo eksplozivna.
Čime vas je najlakše „kupiti"?
Delima, jer to je najiskrenije, najopipljivije i najuverljivije. A reči ko reči, puste reči...
Ne verujete više u njih?
Kada se sve to spoji, prvo idu reči, pa dela i to je fenomenalno, uvod u nešto lepo. Nažalost, u principu su samo puste reči.
U kritičnim životnim situacijama, šta sebi govorite?
Biće bolje!
Je l' bude?
Za sada, hvala bogu, bude, ali treba to preživeti.
Šta može da vas rasplače?
Svaka tužnija priča na filmu. Nisam teška na suzama, kada gledam neki film ili čitam neko štivo, lako zaplačem. Preemotivna sam kada vidim iznemogle ljude koji kopaju po kontejnerima da bi se nahranili, na decu, zlostavljanu decu... mislim da niko ne može da bude imun ili ravnodušan na bića koja su nemoćna, na starije i decu.
U životu teže izgovarate: volim te, izvini, molim te...?
Sve te reči su zastupljene u mom rečniku. Ne stidim se da kažem izvini, niti me u tome sprečavaju ponos i dostojanstvo. Uvek sam spremna da se izvinim kada pogrešim i da zamolim, to je stvar kulture i vaspitanja. Volim te izgovaram kada to mislim.
Savršen dan za vas je...?
Kada me nema u dnevnim novinama.
Kako reagujete na napise koji vas ne predstavljaju u najboljem svetlu?
Nisam ravnodušna, ne vičem, ali to otpatim u sebi.
U kojim situacijama ste najtvrdoglaviji?
Samo kada je moj posao u pitanju, ali u privatnom životu umem da popustim. Pristajem na kompromise.
Koji je najbolji recept za podizanje samopouzdanja?
Čovek svoje samopouzdanje gradi kroz neko ostvarivanje što profesionalno, što emotivno i privatno. A kako se najbolje diže samopouzdanje, čovek to mora sam sa sobom da reši. Može nešto lepo da se desi tokom dana, da mu neko udeli kompliment... to je sve individualna stvar, nekog nešto diže, a nekoga ne može da digne ni kran.
Šta vam nedostaje da biste rekli ovo je život kakav sam sanjala?
Uvek vam nešto fali. Ne postoji čovek kome su sve želje ispunjene, svi mi postavljamo sebi neke nove ciljeve. To je život.
Koje su vaše neostvarene želje?
Ima ih više. Žene uvek imaju neke želje.
Za koje mesto na planeti biste momentalno spakovali kofere?
Uvek sam bila za egzotiku i mesta gde je toplo. Dugačke peščane plaže, tirkizno more...
O kakvom danu maštate?
Moja mašta je kao svemir, ne mogu da je ograničim na jedan dan.
Po čemu ćete pamtiti ovu godinu i šta svake godine obećavate sebi da ćete uraditi u novoj godini?
Ima mnogo stvari, a 2008. pamtiću po lepim trenucima, ali i po nekim koji su mi se manje sviđali. Generalno nije bila turbulentna, nisam imala drastične amplitude. Stalno obećavam svake godine da me više ništa neće doticati što u medijima bude servirano, svake godine kažem sebi da se više neću nervirati oko gluposti i uvek pogazim svoju reč. Kažem sebi da ću ostaviti cigarete, koje svaki dan pokušavam da ostavim...
Jeste li ih ostavili?
Naravno da nisam.
Hoće li ova Nova godina biti radna ili ćete je dočekati u krugu porodice?
U pregovorima sam da bude radna, ali i ako ne bude, biće mi lepo i kod kuće. Uvek super izorganizujem sve sa svojim prijateljima i porodicom i uživam. Da li se družim sa publikom ili sa prijateljima, meni je lepo.
Šta ćete poželeti sebi u ponoć?
Isto što želim poslednjih devet godina - da osetim ljubav. Ona je pokretač svega. I, naravno, da mi je porodica živa i zdrava.
Koji je najdirektniji odgovor na pitanje ko je, zapravo, Ceca?
Samo jedna obična emotivna žena.