Broj 100
Početna > Prica > MAJČINSTVO KAO BOŽJI DAR

TIJANA MILOŠEVIĆ

MAJČINSTVO KAO BOŽJI DAR

Talentovana violinistkinja Tijana Milošević i njen životni saputnik perkusionista Zoran Čaušević zaljubili su se jedno u drugo na prvi pogled, venčali se posle mesec i po dana zabavljanja, a nakon godinu dana zajedničkog života preselili su se iz Atine u Beograd, gde su dobili sina Aljošu Fivosa

Kada je saznala da je u blaženom stanju, Tijana je bila presrećna, jer je šest meseci pre te trudnoće imala spontani pobačaj. Iako je bila hiperaktivna trudnica, nije mnogo zagorčavala život suprugu raznoraznim prohtevima, na čemu joj je on beskrajno zahvalan, što je pokazao i kada se zajedno sa njom ugojio u trudnoći. Zoran je čak i prisustvovao porođaju, gde je pričao viceve i zabavljao sve prisutne, pa i Tijanu, a kada je beba izašla, od sreće su oboje zaplakali, a njenog muža preplavilo je ogromno uzbuđenje kada je presecao pupčanu vrpcu da zamalo babici nije isekao prste.
Kako si saznala da si u drugom stanju?
Po izostatku mesečnog ciklusa uradila sam test za trudnoću i shvatila da ću postati mama. Oboje smo bili presrećni jer sam šest meseci pre ove trudnoće imala spontani, pa je sreća zbog druge trudnoće bila ogromna. Iako smo priželjkivali devojčicu, da budem iskrena, ali mi je neizmerno drago što se rodio Aljoša - lep je kao devojčica, mada po energiji je pravi dečkonja.
Kako si se osećala kada si prvi put ugledala bebu na ultrazvuku?
Od sreće sam imala osećaj kao da imam povišenu temperaturu. Obuzeo me je smeh od radosti, a svaki put kada bih se nasmejala, on se nogicama i rukicama vrpoljio kao da je igrao tvist. To je bila slika koju nikad neću zaboraviti dok sam živa.
Jesi li bila zahtevna, probirljiva ili razdražljiva trudnica?
Nisam imala mučnine, nisam bila depresivna, niti emotivno nestabilna. Samo mi se užasno spavalo prva četiri meseca i posle toga kao da me je neko probudio iz zimskog sna, pa sam postala preaktivna trudnica. U stilu - sve sama i sve svoje nosim sa sobom.
Koliko si se ugojila?
Puno, ali je pola od toga bila voda. Ugojila sam se 25 kilograma, ali nisam ni osetila povećanu težinu, stalno sam bila aktivna, što svirački što šetački! Hodala sam po 10-15 kilometara dnevno, tako da sam i pored viška bila u dobroj formi.
Kako je Zoran podneo tvoju trudnoću, je l' istina da se i on ugojio sa tobom?
Da, istina je, mada ne koliko i ja, hvala bogu, jer bi nas bilo lakše preskočiti nego zaobići. Dobro je podnosio moju trudnoću, jer sam je i ja fenomenalno nosila i maksimalno uživala.
Jesi li se plašila porođajnih bolova?
Bila sam uplašena zbog bola, ali mi je doktorka preporučila epidural. Tom ko izmisli to čudo večnu zahvalnost, molim!
Zoran je prisustvovao porođaju, čija je to bila ideja i koliko ti je njegova podrška značila u sali?
Bila je to zajednička ideja, mada je on prvi izrazio tu želju. Pa on je ludo zabavljao sve prisutne. Pričao je viceve, bio šaljiv do besvesti, mada mislim da je to tako radio i zbog mene da bih se što lepše osećala. I hvala mu na tome. U toku samog porođaja bio je iznad glave i govorio kad je napon i podupirao mi vrat i leđa.
Da li ste zaplakali kada ste videli sina?
Da, ali uz širok osmeh. Čini mi se da nisam imala uši smejala bih se oko cele glave. Pogotovo kad je Zoran presecao vrpcu... To mi je bila neponovljiva slika.
Ko ti je bio od najveće pomoći u prvim danima sa bebom?
Od najveće pomoći je bila njegova majka, bez koje u prve dve nedelje ne znam kako bih se okrenula. Imala sam rez, kao i masa prvorotki, koji se odšio treći dan po povratku kući tako da sam primala „longacef” pet dana i imala ponovo ušivanje pod totalnom anestezijom. Mada, da vam kažem, sve se to brzo zaboravlja.
Kada je reč o „slatkim" mukama sa bebom kao što su neprospavane noći, plač, grčevi, kako si to podnela, da li ti je bilo teško u početku?
Nije da pričam bajke, ali moje dete se nije budilo noću. Bio je na dohrani od rođenja, jer nisam imala mleka. Tri meseca je samo spavao, jeo i vršio nužde... Jupi! Što se tiče grčića, sestra mi je iz Amerike poslala dobre kapi pa je to radilo sasvim okej, a imao ih je samo mesec dana i to uglavnom oko osam, nekad devet uveče, posle čega bi zaspao, pa se budio oko ponoći da dobije svoju flašicu i do osam ujutro bi spavao. Mada je sada satnica drugačija. Samo ću reći da je teški ranoranilac. „Usisava” kuću već u sedam ujutro. Uh, jadna mu majka...
Jeste li mu, dok je bio u stomaku, puštali neku muziku, a šta mu sada puštate?
On je mnogo toga svirao zajedno sa mamom, tako da su mu sada Peta Šostakovičeva ili Prva Malerova simfonija pravo uživanje i, takoreći, normalno stanje. Sluša sa tatom i rok i r'n'b, a u obdaništu Kockicu, tako da mu je repertoar pozamašan.
Misliš li da ćeš biti strog roditelj?
Iskreno, već jesam, ali kapiram da je to za njegovo dobro. Kad nešto nije okej i ne može, onda treba istrajati u tome, a sve što je okej i dobro za njega uvek je propraćeno pohvalom, čak ponekad i iskarikiranom, ali to je tako sa malom decom.
Šta savetuješ mladim mamama?
Samo da budu što normalnije, prirodnije, bez panike i neka ne odbijaju pomoć od proverenih i dokazanih majki, tj. baka, svekrva i tetki. Da shvate svoju misiju kao prirodnu stvar obnavljanja vrste i da sve žene kroz sve isto prolaze. Da kad misle da ne mogu više ili hoće svoj stari život nazad, samo zrelo razmisle o svome božjem poklonu koji je jedina iskonska misija u beskraju života. Sve ostalo je prolazno, trenutno i, u suštinskom smislu, na jedan određen način čak i beznačajno u odnosu na ovu istinu.
Kako izgleda muzički brak?
Uvek u pokretu, apstraktan, pun emocija i raznih drugih začina. Mada je zajedničko vreme u kvantitativnom smislu svedeno na minimum, jer je tempo života prilično prestrog