Broj 100
Početna > Intervju > HIPNOTIŠEM GLASOM

Masimo Savić

HIPNOTIŠEM GLASOM

Pevač Masimo Savić pričao nam je o svom novom albumu, porodici, Dinu Dvorniku...

Novi album Masima Savića, pod nazivom Sunce se ponovo rađa, odnedavno je u prodaji. Nakon Vještine i Vještine II, ovaj sjajni pevač osetio je da je vreme da uradi nešto potpuno drugačije. I, došao je u Beograd da svojoj vernoj publici ispriča šta kod njega ima novo...
 
  - Moja publika je, po meni, najbolja ekipa. Gde god dođem, skupi se najbolje društvo tog grada i dođe da me čuje. Često odlazim na koncerte velikana da i ja nešto naučim, i zato volim da osetim šta publika oseća kad mene gleda. Svi oni ponaosob mogu biti moji prijatelji. Proučavam ta lica, vidim da je to tako. To su ljudi koji ne tolerišu loš koncert, a svirka je dobra kad je bend navežban do savršenstva i kada ume da dirne srce...
  Nedavno ste, na iznenađenje onih koji prate vaš rad, nastupili na koncertu Harija Varešanovića, na kome ste fenomenalno otpevali sevdalinku.
  Sevdah je... uhhh... sevdah ima svoju fenomenalnu priču. Taj koncert je bio čaroban i na njemu sam upoznao jednog starijeg gospodina, Faruka. Taj stari, kad je krenuo da peva, ja sam se zaljubio...
  Šta mislite, zašto su albumi Vještina 1 i 2 tako dobro prošli kod publike, s obzirom na to da ste pevali tuđe pesme i da obično prepevana pesma nije ni blizu uspešna kao original?
  Zato jer su me ljudi identifikovali s pesmama, a ne sa izvođačima. Da, ja nemam nikakve veze sa Oliverom, Bijelim dugmetom, Parnim valjkom... Džiboni je, na primer, sam hteo da čuje kako njegova Tajna vještina zvuči na moj način. Publika zna da ja nisam zanatlija nego umetnik. Vrlo je laskavo bilo da na nekom koncertu na kom sam pevao, na primer, pesmu Olivera Dragojevića, niko iz publike nije dobacio: „Idi kući, hoćemo Olivera". Ja stojim iza svake te pesme.
  Zašto nema Vještine 3?
  Osetio sam da je vreme da napravim nešto drugačije. Ovaj novi album je fermentirao. Ima tu pesama starijeg datuma, ali sam ih čuvao baš za ovu priliku. Album je stvarno dobar, čak ga i ja poslušam u autu, i mogu da se izmaknem „sa strane" i poslušam ga kao da ga nisam ja radio. Sve albume do sada pevao sam u dva dana. Došao bih u studio i snimio 10-12 pesama. Ovaj put sam rekao ne. Pevaću kad osetim da je trenutak. Kad mi dođe osećaj za pesmu Traži me, tada ću ići i otpevati pesmu Traži me. I, ako treba, ceo dan ću tražiti ono nešto. I tako je i bilo.
  Šta treba da se desi da se „to nešto" oseti?
  Ponekad, kad se vozim u kolima ili kad idem da rešim neku birokratiju, a osetim da je trenutak da odem u studio, odmah zovem prijatelja i kažem mu da dođe. Ne mogu da objasnim zašto. Neki put se osećam nemoćno, a nekada se osećam užasno moćno, i tada idem da snimam. Od prve note znam da li je to to, da li sam krenuo loše ili dobro, kao maratonac kada trči i koji od prvih koraka zna hoće li pobediti ili ne, hoće li srce izdržati, hoće li moći da spusti otkucaje srca da bi iscrpeo kiseonik koji treba da pretvori u snagu. Tako je i s pesmom. Čim počnem da pevam, od prve sekunde osetim da li je imam, a zna se desiti da tonac posle dve minute kaže: „Oprosti, nisam snimao, nešto sam zaboravio da stisnem". Tada mogu poludeti, ali onda sam sebi kažem: „Okej, verovatno je postojao razlog zašto nije moglo da se zabeleži i otpeva sada, verovatno mogu bolje".
  Na ovom albumu sarađujete sa i Arsenom Dedićem.
  Toliko je veliki... Čovek mora imati nešto posebno, a on je takav. Arsen je u stanju da napiše običnu rečenicu - Ne volim te više i odlazim - i da to ima takvu težinu, da te olovo nosi na dno reke. Da svisneš od emocije. Arsen mi je dao partituru za pesmu Sunce se ponovo rađa, a imam nekoliko njegovih partitura koje ću uramiti. On nešto crta po tom notnom papiru, neverovatan je. Bilo je nekih glupih ljudi u Hrvatskoj kojima je pisao pesmu i koji su mu rekli „to nije za mene". To je najgluplje što su mogli da urade. Nijedna Arsenova pesma nije napisana bez veze, i treba je razumeti. On zna da napiše faking pesmu, i tačka. A pored Arsena, na albumu sarađujem i sa Nenom Belanom, Kaliopi...
  Šta mislite, šta je to čime osvajate publiku?
  Glas je taj koji oduvek hipnotiše, on je taj koji proda priču. Ja sam razularena zver i ja jako uživam u svom poslu. Pevam i osećam... Najviše volim kad zvuk iz razglasa, monitora i iz mog tela postane jedno, i to je moja snaga. Držim taj cunami iznad publike, on peni i nikako ga ne puštam da padne. Nema ničeg neverovatnijeg i magičnijeg od toga.
  Kad će koncert u Beogradu?
  U decembru, dvadeset drugog u Sava centru, i biće samo jedan koncert. Dovodim najbolje muzičare iz Hrvatske, koji vrede mnogo više nego što ih plaćam. Videćete kakav je to bend. Stvarno smo se fino spremili. Svi uživamo radeći. A do decembra ću vas pustiti da se upoznate s novim albumom.
  Ni stare pesme nisu zaboravljene.
  To je krasno! Mnogi stari hitovi se i danas slušaju. Evo, na primer, pesma Moja Ljubica, koju je napisala Alka Vuica, iako zvuči bleskasto, uopšte nije zezanje. Alka je neverovatna. Toliko dobro i mekano biće, tako krhka i draga žena. Ona je prava curica, iako deluje potpuno drugačije.
  Nedavno je, nažalost, otišao Dino Dvornik...
  Jako velika tragedija. Njegova supruga Danijela i ja smo se dogovorili da kažem nešto na sahrani, ako budem mogao, a ako ne budem, da ne govorim. Nisam imao snage. Potpuno sam se raspao. Dino je bio dobar čovek koji nije tražio potvrdu kod drugih. On je za mene učinio jednu takvu uslugu u životu da se to ne zaboravlja. Ali, nikada me nije podsetio na to, nikad nigde to nije rekao. To mogu samo veliki ljudi... učine neku veliku stvar i iznenade te, iako im to nikada ne tražite da urade. On se samo pojavio u toj situaciji, uradio šta je mislio da treba, i otišao. Nisam ni znao da je to bio on dok mi to drugi nisu rekli. Evo šta je Dina ubilo... On je počeo da radi album i svi su pisali da je to njegov kambek. Počeo je da se pita: „O kakvom faking kambeku se radi? Zar se ja vraćam? Zar nisam odavno tu? Moram se vratiti, a nisam ni znao da sam otišao". A, onda je počeo pritisak hoće li uspeti da ispuni očekivanja. I tada je otišao. Cela Hrvatska je bila na kolenima. Na njegovoj sahrani ljudi su plesali. Ja nisam mogao. Dino je imao blesavu masku za ljude. Koliko god se prikazivao mangupom, nije bio takav. Bio je užasno drag.
  Kako je vaša porodica? Kako živite?
  Super su, hvala što pitate. Živimo u ljubavi i slozi. Ja sam vrlo konzervativan. Ćerka Mirna je napunila 16 godina i ima sve petice. Verovali ili ne, idem redovno na roditeljske sastanke.
  A supruga?
  Uživa. Ja sam je razmazio. Ona je doktor veterinarske medicine. Sjajna je i mama i žena.
  Kako ste je izabrali?
  Ja sam sa Eni počeo da se zabavljam kao zrela osoba, sa 30 godina, kao neko ko je prošao i ljubavnu bol, i velike strasti, a tako je bilo i sa njom. Odlučili smo da budemo zajedno jer smo osetili da možemo da imamo jedan veseo i dobar brak. I sada uživamo.
  Hoćete li nam konačno otkriti pravu istinu u kakvim ste odnosima sa Bebi Dol, koja vam je svojevremeno bila velika ljubav?
  Ljudi o tome stalno pitaju. Bilo je to jako davno, pre skoro 20 godina. Jedan ceo život je prošao od tada. Ona je jako draga umetnica, u sasvim smo normalnim odnosima.
  
  Autor: Nataša Bajat