Broj 100
Početna > Lepi i zdravi > CVET KOJI VIDA RANE

Arnika

CVET KOJI VIDA RANE

Arnika, poznata i kao moravka, brđanka, veprovac i vučji zub je planinska, aromatična biljka. Raste na suvim livadama, planinskim obroncima i brdima, na području skoro cele Evrope od južnog dela Pirinejskog poluostrva pa sve do Skandinavije. Stabljika je uspravna i malo razgranata sa jednom cvetnom glavicom. Visoka je od 20 do 60 cm. Listovi su sitni, debeli, malo nazubljeni, a pri dnu stabla poređani u rozetu. Cvet je glavica sa jezičastim venčićem na vrhu stabljike i proširenim cvetovima koji imaju pricvetne listiće. Cvetovi su žuti ili narandžastocrveni, prečnika od šest do osam centimetara. Glavni lekoviti sastojci su seskviterpenski laktoni, flavonoidi, eterično ulje. Od osamnaestog veka, kada je biljka počela da se koristi u apotekama, popularnost arnike je porasla. To je dovelo do njenog nekontrolisanog branja, a samim tim i do opasnosti od izumiranja. Zbog toga je u nekim državama arnica montana proglašena za zaštićenu vrstu. Danas se biljka gaji samo u lekovite svrhe.

Lekovitost
  Kao lekoviti deo biljke koriste se cvet, koren i listovi. Cvet se skuplja u vreme cvetanja, a korenje u proleće. Planinska arnika se koristi u lečenju rana, pri čemu ublažava bolove i pospešuje njihovo zaceljivanje. Koristi se i u lečenju grla, a sa drugim lekovitim biljkama efikasno deluje kod upale pluća, tifusa, slabosti srca. Takođe, ova blagodetna biljka odlično pospešuje cirkulaciju krvi perifernih delova u organizmu kao i izlučivanje znoja i mokraće. Potpomaže rad lojnih žlezda i bubrega. Primenjuje se i kod otoka nakon uboda insekata, ali i kod upala vena.
  Najčešće se pravi tinktura od arnike, i to za unutrašnju upotrebu od korena, a za spoljnu od cvetova. Rendani koren ili cvetovi preliju se 96-postotnim alkoholom, u tegli koju treba zatvoriti i ostaviti na suncu ili na toplom mestu od šest do osam nedelja. Zatim se tinktura procedi, filtrira i spremi do upotrebe. Pri unutrašnjoj upotrebi arnike treba biti vrlo oprezan jer je otrovna, pa se preporučuje uzimanje samo u dogovoru sa lekarom. Izvornu tinkturu treba svakako vrlo razblažiti: najviše 10-20 kapi na čašu vode, i tek od te doze uzimati po kašiku svaka dva sata. Tako se, na primer, upotrebljava za lečenje čira na želucu.
  
  Recepti
 
  Za spoljašnje rane, plave fleke, prignječena mesta na telu i slabo zarastajuće rane:
  - Dve kašičice suvog cveta preliti sa četvrt litra kipeće vode. Ostaviti 10 minuta da odstoji. Pomeša se sa još toliko vode, pa se natopi čista gaza i stavi se preko bolnog mesta.
 
  Za rane
  Obično se koristi tinktura koja se dobija od cveta. Napuni se sud poluosušenim cvetovima, potopi se sa 60-70 odsto čistog špiritusa, pokrije se i ostavi da stoji na suncu šest do osam nedelja. Nakon ovog vremena može da se koristi za premazivanje rana.
 
  Kupka za obolele, nabrekle noge, ispucale pete i sve nožne bolesti:
  Prokuvati dva litra vode, dodati 100 g lišća od arnike (sveža ili suva). Procediti, dodati dve kašike soli (mirišljave ili obične). Staviti noge u kadicu dok se voda ne ohladi. Po potrebi ponoviti proces.
 
  Čaj za ublažavanje reume
  Tri kafene kašičice sušene arnike preliti ključalom vodom, otprilike za jednu čajnu šolju. Poklopiti, ostaviti pet minuta, procediti i popiti s medom ili bez njega.
 
  Sastojci arnike
  Kamfor, gorka materija i jabučna kiselina. U cvetu ima oko 0,10 odsto eteričnog ulja, a tu su i kristalni amicin, flavonoid, smola, tanin, boja i amisterol. U korenu, osim toga, ima i oko 10 odsto inulina