Broj 10
Početna > Lepi i zdravi > SMEH LEČI SVE

Jedan osmeh, molim

SMEH LEČI SVE

Smeh svima prija, a i nauka je potvrdila da je smejanje veoma dobro za zdravlje. Smatra se da se najviše smeju deca izmedu pete i šeste godine i taj smeh povezan je sa igrom i komunikacijom tokom igranja. Kod odraslih je to znatno manje i iznosi oko 17 puta dnevno

Kad se smejemo ceo organizam se pokreće, uzimamo mnogo više kiseonika, raste nam krvni pritisak, a mozak oslobađa hemijsko jedinjenje endorfin, koje izaziva trenutnu opijenost. Poznata je činjenica da se dobra i pozitivna osećanja zadržavaju se još 45 minuta posle prestanka smejanja.
Iako je smeh spontana i naizgled jednostavna pojava u određenim situacijama, zapravo veoma malo se zna o samom mehanizmu njegovog nastanka u mozgu. Ono što je poznato jeste da je smeh prouzrokovan mnogobrojnim senzacijama i mislima, a ujedno aktivira i veliki broj različitih delova ljudskog tela. Kada se smejemo, to se čuje i vidi, a veoma često malo intenzivinije smejanje pokreće mišiće naših ruku, nogu, trupa, dijafragme. Smeh takođe podrazumeva i modifikaciju načina našeg disanja.

SREĆA I ZADOVOLJSTVO
Pored toga što je očigledno smeh kompleksna psihološka manifestacija nesvesnog u nama, smeh je specifičan i po svojoj socijalnoj osnovi. Smeh je društvena pojava koja je karakteristična za čoveka koji je u interakciji sa drugim čovekom. Ovo znamo jer veoma retko se smejemo sami.
Naučnici su često istraživali smeh kao pojavu. Oni smatraju da se prvi osmeh javlja kod bebe stare tri do četiri meseca i to je, baš kao i plakanje, način kojim deca u najranijem dobu komuniciraju sa majkom. Taj oblik neverbalne komunikacije je od tog perioda, pa do kraja našeg života stalno prisutan i svakodnevno korišćen u najrazličitijim prilikama. Deca se smeju kada su srećna i zadovoljna. Više se smeju sa ostalima u društvu nego kad su sama. Radosna deca vole da se igraju više sa decom koja su njima slična nego sa mirnom i povučenom decom. Ono što izaziva ove prijatne emocije smeha kod dece su: iznenađenja, pokloni, ispunjenje želja, igre...

SMEH UMESTO AEROBIKA
Stručnjaci Medicinskog centra pri Univerzitetu Merilenda u Baltimoru smatraju da je odgledati smešan film isto tako dobro za ljudsko srce kao i trčati krug po parku. Ispitivanjem 20 zdravih, mladih odraslih ljudi, oni su zaključili da se protok krvi u njihovom organizmu poboljšava posle gledanja filma koji ih je nasmejao. Štaviše,efekat je sličan onome koji ima aerobik. Pokazalo se da filmovi koji uzrokuju mentalni stres (recimo, "Spasavanje redova Rajana") usporavaju krvotok, to jest, smanjuju protok krvi. Još nije sasvim jasno kako smeh podstiče cirkulaciju. Jedno od mogućih objašnjenja je da potiskuje efekte koje na krvne sudove imaju hormoni stresa. U proseku, posle gledanja komedije cirkulacija je za čak 50 odsto bolja nego posle gledanja nekog depresivnog filma, ustanovili su američki istraživači. Već je više studija dovodilo u vezu negativne emocije, kao što su jaka depresija ili hronično neprijateljstvo, sa slabljenjem srca, što je možda posledica stalno povećanog nivoa stresnih hormona.

JOGA SMEHA
Nikom nikad nije uspelo da tačno utvrdi koliko se često ljudi smeju. Smatra se da se najviše smeju deca izmedu pete i šeste godine i taj smeh povezan je sa igrom i komunikacijom tokom igranja. Kod odraslih je to znatno manje i iznosi oko 17 puta dnevno.Smeh vam poboljšava imunitet, o raspoloženju da i ne govorimo. Nije ni čudo da se u ovom prebrzom tempu kojim živimo i koji nas nekada previše iznuri da bismo se setili da se smejemo razvila čak i "joga smeha", kako bi ljudi mogli da nauče kako da se brzo dovedu u dobro raspoloženje i da iskoriste sve prednosti smejanja. I pored ovih saznanja koje nam otkriva psihologija, smeh i dalje ostaje jedna od večitih enigmi ljudske prirode. Uz 15 minuta smejanja dnevno postajemo znatno otporniji na stres i, generalno uzev, mnogo bolje se osećamo.