Broj 10
Početna > Prica > LJUBAV JE NAJVAŽNIJA

Marija Savić-Srećković

LJUBAV JE NAJVAŽNIJA

Uspehe Marije Savić-Srećković u fitnesu pratimo već godinama. Ona je naša najpopularnija fitnes šampionka. U poslednje vreme se sve više okreće trenerskom poslu jer smatra da je došlo vreme da se oprosti od takmičenja i publike. Sa glumcem Aleksandrom Srećkovićem Kuburom ima sina Aleksu. Ova mama sa savršenim telom je uvek nasmejana, vesela i opuštena

Bila si jako mlada kad si ostala u drugom stanju. Da li je to saznanje za tebe i tvoju okolinu bilo šokantno?
  Bilo je šokantno i hrabro odlučiti se da postaneš roditelj u 21. godini, kad smo oboje još bili studenti, podstanari (još uvek smo), onih kriznih devedesetih godina. Bez obzira na sve te činjenice, količina pozitivne energije koju smo imali i sigurnost u tu odluku verovatno su učinili da s lakoćom prihvatimo novi život.
  Jesi li imala podršku supruga u svim odlukama?
  Aleksandrova podrška je podrazumevala veliku odgovornost i on je svemu davao notu ozbiljnosti. Čini mi se da je i posle 11 godina tako.
  Propagiraš zdravu ishranu. Da li si u trudnoći striktno vodila računa šta jedeš?
  Priznajem, zdravom ishranom sam počela da se bavim kad i fitnesom. Posle porođaja, ali ne odmah, već tri godine kasnije. Sećam se da sam prva tri meseca trudnoće, zbog mučnine, stalno gubila na težini. Mogla sam da podnesem, u malim količinama, za ceo dan, samo čaj, jogurt i "plazma" keks. Ništa drugo nisam mogla ni da omirišem, a kamoli da okusim.
  Koliko si se ugojila u trudnoći, a koliko ti je bilo potrebno da skineš suvišne kilograme?
  U trećem mesecu, kad mi se vratio apetit, svega sam bila željna. Mada sam uglavnom jela mnogo voća, više od kilograma dnevno, jela sam i konjsko meso, spanać, svežu cveklu i šargarepu. Od trećeg do devetog meseca mislim da sam udvostručila težinu, jer sam dodala 38 kilograma.
  Da li si kilograme skidala nekom restriktivnom dijetom ili vežbanjem?
  Posle porođaja ostalo mi je bar dvadeset kilograma viška. Kad je Aleksa napunio devet meseci, vratila sam se na fakultet, na DIF. Mnogo praktične nastave, trčanja, pa posle do kraja dana nastaviš da trčiš po kući, i sve se vrati na staro.
  S profesionalnog gledišta, da li je trudnicama preporučljivo vežbanje, i do kog meseca?
  Većina žena sebe jedva natera da vežba kad nije u drugom stanju, kada može da radi šta hoće, pa ne vidim razlog da se na to odluče baš u trudnoći. Mislim da je najvažnije konsultovati se sa lekarom, provoditi što više vremena na svežem vazduhu, u prijatnom društvu, ići pozorište, čitati knjige. Vežbajte posle! Svaka trudnoća je posebno iskustvo. Ja sam u drugom mesecu trudnoće igrala rukomet na fakultetu, ali to nikome ne bih preporučila, niti bih to ponovo uradila. U šestom sam prepešačila ceo Zlatibor. U sedmom sam trčala posle bioskopa za noćnim autobusom.
  Sećaš li se kako ti je protekao porođaj?
  Aleksa je požurio sedam dana u odnosu na termin i sve nas iznenadio. Imala sam poverenja u doktora koji me je porodio, u pitanju je isti doktor koji je bio uz moju mamu kad sam se ja rodila. Znala sam da moram da slušam i radim ono što mi kaže, bez greške. Prirodnim putem sam se porodila, za pet minuta. Svakoj ženi bih to poželela! Onih nekoliko dana posle, u porodilištu, ne volim da se setim. Mislim da bolničko osoblje nema mnogo strpljenja i razumevanja. Čast izuzecima, ali, koliko čujem, ni danas se nije mnogo toga promenilo nabolje. Ja nisam imala kome i kako da se žalim, jer tada nije bilo mobilnih telefona.
  Ko je odlučio o imenu vašeg sina?
  Do kraja nismo znali da li će biti dečak ili devojčica. Išla sam samo na dva ultrazvuka u toku trudnoće i insistirala da mi ne kažu pol. Za devojčicu smo imali ime, ali dečak nas je iznenadio. Aleksandar mi je oduvek bilo najlepše muško ime, ali to ime nismo mogli da mu damo. Moja sestra Sandra nam je predložila ime Aleksa i svi smo se odmah složili. Zaista je savršeno.
  Rodila si dete u vreme velike krize i nestašica. Koliko vam je bilo teško da obezbedite detetu sve što je bilo potrebno?
  Kada detetu obezbedite ljubav i pažnju, skoro da ste mu sve obezbedili.
  Koliko je teško odgajati dete kad si i sama tada bila "dete"?
  Pročitala sam sve knjige o bebama i deci, ali tu nema pravila. Možda sam baš zato što sam bila mlada, imala više snage i strpljenja. Nismo ga držali pod staklenim zvonom, sa nekoliko meseci je već putovao.
  Šta misliš o tezi "batina je iz raja izašla", da li i sama primenjuješ batinu ako je to potrebno, ili se služiš drugim tehnikama kažnjavanja?
  O batinama i strogoći ćete morati da pričate sa Aleksandrom. On je u kući zadužen za taj deo.
  Da li razmišljaš o još jednom detetu?
  To nam je u kući trenutno omiljena tema.
   
 
Autor: Suzana Stanarević