Broj 176
Početna > Prica > Mama borac

Maja Odžaklijevska

Mama borac

Pevačica Maja Odžaklijevska otkriva da je zbog ćerki zapostavila karijeru i da se danas nimalo ne kaje zbog toga, priznaje da je teško biti samohrana majka i nijednoj ženi ne preporučuje to mučno i bolno iskustvo

Maja objašnjava zašto su joj ćerke rekle da je na Farmi trebalo više da peva, ali i psuje, otkriva koji je najlepši kompliment koji je dobila od njenih mezimica i priznaje da je za nju roditeljstvo najveća nagrada

  Šta su vam ćerke rekle kada ste se videle posle više od dva meseca?
  Tea me je pitala: „Mama što nisi nabola onog?" i zamerila mi je što nisam više psovala,  (smeh), a Andrea zašto nisam više pevala. Generalni zaključak je da je dobro što sam toliko izdržala, kao i da su očekivale da ću više pevati, a manje obraćati pažnju na provokacije. Međutim, to možete izbegavati sedam ili deset dana, a posle je malo teže zaobići uštvu, uhodu i podguznu muvu. Nisam neko ko može da toleriše glupost, budalaštine, provokaciju, time se ne bavim i teško mi pada kada prema meni neko to ispoljava. Rekle su mi da su ponosne jer sam ostala ono što jesam, zato što se ništa nisam promenila, ostala sam svoja.
 
  Sa ove distance, kajete li se zbog nečega?
  Sada bih promenila razne stvari. Recimo, sve one podatke koje imam o Milošu javno bih iznela. Time bih mu zapretila da me ostavi na miru. To sam i učinila poslednji dan nakon čega je on izašao i četiri sata nije boravio u kući. Tada je već bilo kasno.
 
  Mesec dana pred ulazak na Farmu postali ste baka, vaša ćerka Tea rodila je sina Luku. Kako ste se osećali kada ste saznali da će vaše dete postati majka?
  Moram da kažem da su najveća sreća sopstvena deca i ne shvatam onu narodnu „da se unuče najviše voli". Za unuke se ima mnogo više vremena nego za svoju decu i čovek se više može posvetiti novom članu porodice. Kada sam saznala da će Tea roditi dete, moja prva reakcija je bila da je prerano. Ona sada ima 25 godina i mislim da je premlada za roditeljstvo, koje podrazumeva velika odricanja, veliku angažovanost i prevelike obaveze. Mislim da roditeljstvo mlade ljude zakopava, ali svakako da ne mogu da osporavam njenu odluku, jer smatram da je ona individua i da ima apsolutno pravo na svoje odluke. Sledeća misao je bila samo neka dete bude zdravo.
 
  Mislite li da postoje prave godine kada žena treba da se ostvari kao majka, da li se vama trudnoća desila u pravo vreme?
  Trudnoću sam priželjkivala od svoje 19 godine, a čim sam zaplovila u profesionalne vode i stekla neko samopouzdanje, učinilo mi se da mogu sve. Sticajem okolnosti, što zdravstvenih, što životnih, nisam smela to sebi da dozvolim. Postala sam majka u 31. godini i mislim da je to pravo vreme. Savetovala bih svim mlađim devojkama da dok se ne realizuju, ne našetaju, ne naizlaze, ne izigraju po diskotekama, dok im ne dosade kafići, ne postaju majke.
 
  Koju trudnoću ste lakše podneli?

  Obe trudnoće sam održavala, a kada je bila u pitanju druga trudnoća, oslonila sam se na boga i rekla sam: „Prvo dete sam rodila kao nedonošče, za ovo drugo se neću mnogo boriti, jer to dete mora da ima mnogo više energije i bog će odlučiti kako će sve to da se razvija". Mislila sam da ako dete bude htelo doći će ojačano na svet. Što se i desilo. Kod mene je bio problem što sam pre prve bebe imala šest spontanih pobačaja. Tea je bila ostvarenje svih mojih snova. Sa Andreom je bilo drugačije.
   
  Kakav ste imali tretman u bolnici?
  Oba puta sam se porodila na GAK-u i oba puta bez protekcije, baš kao i sve druge porodilje. Ko me je prepoznao - prepoznao me je, a pretpostavljam da mnogi nisu, jer mi izgledamo potpuno drugačije na malom ekranu kada smo sređeni i našminkani, a potpuno drugačije kada idemo na porođaj, sa sve oteklim licem, rukama i nogama. Ponašala sam se kao sve porodilje na ovom svetu. Kada su konstatovali ko sam, dobila sam apartman koji sam delila sa još jednom ženom koja je istog dana kad i ja rodila ćerku, pa smo Mima i ja rodile po Jelenu.

Tea se zvala tako na početku. Posle dva meseca, kada sam čula da je oslovljavaju sa Jeco i Lelice, zamolila sam njenog oca da promenimo ime i nazvali smo je Tea. Želela sam da se druga ćerka zove Tara, ali sam napravila kompromis sa svekrvom i svekrom. Želela sam da drugo dete ima slovo r u imenu, da ima veću snagu, posebno što je njeno prezime Mekić, dok je Teino Baranos.
 
  Kako ste se snašli u ulozi majke?

  S prvim detetom sam sve sama radila, niko mi nije pomagao. Bila sam u strahu i u stresu, a momenti opuštanja bili su kada vidim da je ona mirna, da je zaspala, da je sve u redu. Što se drugog deteta tiče, imala sam sporadičnu pomoć svekra i svekrve, i to u trenucima kada bih morala da radim. Inače sam sve vreme bila sama sa svoje dvoje dece. Čak je drugi put bilo teže, jer sam morala da obratim pažnju na jedno ljubomorno dete od četiri i po godine, koje mi je reklo da samo bebu grlim. Kada sam joj rekla da beba ima grčeve, Tea je odgovorila da ih ima i ona. Jednom, dok smo šetali, Andrein tata i nas tri, Tea mi je rekla da bi volela da živi sa tatom i njegovom suprugom, pošto Enes i ja imamo našu bebu i mi smo porodica. Bilo mi je teško i trebalo mi je mnogo vremena da joj objasnim da je ona moja porodica, a da je beba samo dodatak porodice koju činimo ona i ja. S obzirom na to da sam samohrana majka i da sam kratko bila u brakovima, teško mi je palo da sama odgajam decu. Možda bih se usudila da rodim i treće dete da sam bila mlađa. Pošto sam drugo dete rodila tako kasno, kada sam ja ulazima u klimakterijum, ona je ulazila u pubertet.
 
  Kako su izgledali ti dani?
  Tu je nastao takav raskol. Ja nisam znala šta ću od sebe, ona je bila u potrazi za identifikacijom i pronalaženjem sebe. Čini mi se da je taj period bio najteži u mom životu. Sada je potpuno druga priča, osim što sam svesna da sam decu razmazila zbog enormne količine ljubavi, totalno sam ispunjena.
 
  Da li je bilo teško uskladiti karijeru i majčinstvo?
  Evo kako je to izgledalo - kolica i Andrea u njima, a Tea na šipci i nas tri se krećemo u nekom pravcu. Često su to bili zajednički odlasci na put, a onda sam bila primorana da kupim kola i vodila sam ih svuda sa sobom jer nisam imala kome da ih poverim, a i nisam želela da se odvajamo. I tu sam ja zapostavila svoju karijeru i radila sam onoliko koliko je neophodno da preživimo.
 
  Ne kajete se zbog toga?

  Ne, nimalo! Mogla bih da se kajem da sam ih zapostavila ili da sam bila mlađa i da sam jurila karijeru. Danas, Tea kaže: „Mama, pomozi mi da Luku odgajim kao što si ti mene odgajila". To mi je najveći kompliment.
 
  Da li ste insistirali da upoznate svakog njihovog momka?
  To je jedino na čemu insistiram. Ukoliko vidim da taj momak neće biti dobar za nju, pokušam da na njega utičem. Recimo, Andreinom momku sam rekla da mu poveravam ćerku i da mora da je čuva. U suprotnom će sa mnom imati posla. Na početku sam bila i protiv Teinog muža Igora, uopšte mi se nešto kod njega nije dopalo, ali sam uvidela da je to sticaj okolnosti i da je on izuzetno dobar čovek. I onda sam ga zavolela.
 
  Jednom ste rekli da ne preporučujete nijednoj ženi da bude samohrana majka, jer je neminovno da će dete pre ili kasnije pitati: ,,Mama, a gde je tata?" Kako ste vašim devojčicama objasnili tu situaciju?
  Tata je uvek bio na službenom putu. (Smeh). Biti samohrana majka je veoma bolno i mučno. U jednom periodu odrastanja Tea je imala mržnju prema ocu, koju sam svim svojim snagama gušila, braneći njenog oca. Bez obzira na to što sa njim nisam mogla da nađem zajednički jezik, pokušavala sam da joj objasnim da će joj otac biti potreban kako bude odrastala. Otac je svetinja, isto kao i majka.
 
  Uputite savet mladim mamama.
  Mlade mame, odnosno trudnice treba što više da se odmaraju jer će im san omogućiti normalan tok nervnog sistema koji će im kasnije biti preko potreban kada se dete rodi, plače, ne spava, razboli... Ženama koje žele da ostanu u drugom stanju savetujem da se opuste i da ne žele frenetično bebu, već da se prepusti vremenu. I postoji još jedna stvar koja, koliko god zvučala mučno, vrlo je istinita  -  ne može se sa svakim partnerom ostati u drugom stanju. Treba stvari prepustiti jednom normalnom toku. Pre ili kasnije desiće se.
 
 
  Milica Prelević