Broj 308
Početna > Zanimljivosti > Zanimljive berberske priče

Zanimljive berberske priče

Omiljeni berberin u Novom Bečeju sa 82 godine i dalje radi i zabavlja svoje mušterije. Voli svoj posao ali kaže da ga njegove škakljive berberske priče umalo nisu odvele i u zatvor

Iako već u devetoj deceniji, Vujadin Blažin iz Novog Bečeja i danas prima mušterije u svom starom berberskom salonu „Medenjača". Svakog dana otvara salon i čeka posetioce. Neki dođu da se ošišaju ili obriju, a neki samo da čuju njegove zanimljive berberske priče.

Kako ste postali berberin?
U Medenjači, kako se nekada zvao periferni deo naselja prema Bečeju, završio sam pet razreda osnovne škole. Sa 13 godina sam se preselio u Novi Bečej i upisao berbersku školu. U moje vreme zanat se nije mogao izučiti za tri godine kao danas. Kada sam se vratio iz armije 1954. godine, u roku od tri meseca sam se oženio, a salon i kuću u kojima i danas živim, izgradio sam 1957. godine.


Kako je nekada izgledao berberski zanat?
Ranije berberi nisu samo šišali, izvodili su i hirurške zahvate, što sam i sam radio. Spaljivao sam bradavice na koži, praktikovao sam i drevnu veštinu puštanja krvi da bi se smanjio bol. Ta vremena su prošla, danas isključivo šišam i brijem, a moje mušterije kažu da to odlično radim. Najstariji sam berber u Novom Bečeju i okolini, u ovom salonu šišaju se mlađe i starije generacije.

Da li se sećate i nekog zanimljivog događaja?
ednom me je moj dug jezik mogao koštati zatvora. Sećam se, bila je u salonu na friziranju jedna žena i kaže mi kako joj se dever švaleriše. A sledeći put kad je i dever doš'o na šišanje, ja ga pitam je l' istina, a on odmah skoči i kaže da će da me tuži jer to nije tačno. I dobio sam poziv od suda, ali me odbranila ta žena pošto je priznala da je ona to meni rekla. Eto, tako ti je to kad imaš dugačak jezik, možeš i da nastradaš.

Koji je vaš recept za dug radni vek?
Iako sam već 22 godine u penziji, volim da radim i ne planiram da prestanem, radiću sve dok me zdravlje služi. Zdrav sam, na nogama i dok je tako, neću se odreći rada. Da ne radim, možda bih već sutra umro. Ujutru čim se probudim odmah dođem do salona, gde se uvek nešto interesantno priča. A neke posebne tajne nema, ne pušim, ne pijem, naporno radim i neprekidno pričam sa mušterijama. Žao mi je samo što moji unuci nisu zainteresovani da izuče ovaj zanat.

Žaklina Milenković