Broj 308
Početna > Lepi i zdravi > Zadovoljstvo za grlo

Deserti , Ratluk

Zadovoljstvo za grlo

Najslađi i najpoznatiji turski gastronomski specijalitet, poznat je pod imenom lokum

Lokum, ratluk ili rahat-lokum je vrsta slatkog deserta, pihtijaste mase od pirinčanog ili skrobnog brašna s dodatkom šećera u prahu. Omiljena je poslastica u arapskim zemljama, kao i u Grčkoj, Turskoj, Bugarskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. U Grčkoj i na Kipru se prave posebne vrste lokuma pod nazivom lokumadija.

Prvi ukusi
Ovaj slatkiš, kakvog ga danas znamo, izmislio je turski trgovac Bekir efendija, koji je 1776. godine u Istanbulu otvorio prodavnicu konditorskih proizvoda. Prvobitno je za zaslađivač koristio med i melasu, a vodu i brašno za vezujuća sredstva. Prvi ukusi su bili ruža, limun i pomorandža.

S voćem i povrćem
Ratluk koji se može kupiti u Turskoj ponajmanje podseća na nama poznat ukus i oblik, upravo zbog postojanja preko 1000 vrsta ratluka. Danas u turskim letovalištima možete probati ratluk s gotovo svim poznatim hranljivim sastojcima, voćem, pa čak i povrćem. Reč ratluk potiče od otomanskih reči rahat hulkum, koje u slobodnom prevodu znače „zadovoljstvo grla". 

Ovaj slatki zalogajčić u Turskoj je tvrđi i žilaviji od ovdašnjeg, seče se ručno i na svaku kockicu se stavlja po pola jezgra oraha.

Pavlaka i vanila
Za dobijanje posebnih vrsta ratluka dodaju se: pavlaka, vanila, razni sokovi, sirup od ružinog cveta, preliv od čokolade, sok od limuna, komadići badema, oraha ili lešnika.

Kako se nekad pravio?
Ratluk se pravi od kristal šećera, vode i kukuruznog skroba, a kada se skuva, dodaju se različite arome. Masa se u kazanu kuvala šest sati, zanatlije su same mešale a tek kasnije ih je zamenio mali elektromotor. Kada se ratluk skuva, uzimalo se parčence i mešajući ga između prstiju tačno su znali kada je gotov. Za to je trebalo dosta iskustva, da otvrdne koža na prstima, nije bilo baš prijatno, ali tako se učilo. Posle su došle mašine, dvadesetih, tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Uglavnom potiču iz iste fabrike, iz Magdeburga u Nemačkoj. Fascinantno je da ti ručno rađeni alati i danas funkcionišu, uz redovno održavanje.

Industrijski ratluk pravi svaka veća konditorska fabrika, kao i dosta privatnika. Sirovinska baza je ista, ali receptura i zanatska izrada nisu. Industrijski ratluk se drugačije kuva i priprema, količine su mnogo veće i moraju se dodavati aditivi jer stoji mnogo duže.

Ž. M.