Broj 308
Početna > Lepi i zdravi > Šta je HOBP?

Plućne bolesti

Šta je HOBP?

Bolest koja se razvija kod 20 odsto pušača i doživotna je, ali se njen nepovoljni tok odgovarajućim lečenjem može usporiti ako se prepozna na vreme

- Hroničnu opstruktivnu bolest pluća čine tri posebne bolesti - hronični bronhitis, emfizem pluća i bolest malih disajnih puteva (hronični bronhitis odraslih). Sve tri bolesti imaju slične simptome i karakteriše ih uporan, dugotrajni kašalj sa iskašljavanjem zamućenog sekreta, otežano disanje i zamor koji se sve više pogoršava kako bolest napreduje - kaže primarijus dr Jelena Zdravković, specijalista za plućne bolesti iz Poliklinike Medikom. 

Faktori rizika
Faktori rizika za nastanak bolesti iz spoljašnje sredine su aktivno i pasivno pušenje, zagađenost vazduha, prašina i hemikalije na radnom mestu, infekcije disajnih puteva u ranom detinjstvu i kasnije. Među faktorima rizika je i genetska podložnost ovim bolestima. Bolest se razvije kod 15 do 20 odsto pušača. Kod adolescenata koji počinju da puše dolazi do inhibicije maksimalnog razvoja pluća, te je svest o štetnosti duvana vrlo značajna. 

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) četvrti je uzročnik smrti u svetu, posle bolesti srca, šloga, malignih tumora, a svake godine od ove bolesti umre 2,75 miliona ljudi. Od ove bolesti obolevaju podjednako muškarci i žene i pretpostavlja se da će do 2020. godine ova bolest zauzeti peto mesto na listi obolevanja. 

Nedostatak vazduha
- Na hronični bronhitis trebalo bi posumnjati kod osobe koja je izložena faktorima rizika a ima stalni kašalj sa iskašljavanjem zamućenog sadržaja, najmanje tri meseca, uzastopno tokom dve godine. Takođe je u kasnijem toku bolesti prisutan osećaj nedostatka vazduha i zamor pri naporu. Često se javlja karakteristično „zviždanje" u grudima i umereni bol u grudima - kaže naša sagovornica.  

Emfizem pluća
Prema njenim rečima, na emfizem pluća treba sumnjati kod osobe kod koje se javlja zamor, nedostatak vazduha, kašalj, umor, malaksalost, gubitak u težini, poremećaj spavanja. Kao prateća pojava kod ovih bolesti je pojava čestih respiratornih infekcija, a u odmakloj fazi bolesti dolazi do popuštanja srca, koje se javlja zbog hroničnog nedostatka kiseonika.

Dijagnozu bolesti treba potvrditi ispitivanjem plućne funkcije koja se koristi i za praćenje težine i toka bolesti. Najbolji način da se to uradi jeste spirometrija. Od značaja su i laboratorijske analize krvi, rendgenski snimak pluća i određivanje zasićenosti arterijske krvi kiseonikom, aparatom koji se zove pulsni oksimetar. 

HOBP se često meša s bronhijalnom astmom jer su simptomi često slični. Kod ise osobe mogu da se razviju oba oboljenja.

Lečenje
Lečenje bolesnika u stabilnoj fazi bolesti uključuje primenu bronodilatatora, lekova koji šire disajne puteve i ublažavaju simptome zapaljenja. To je pre svega inhalaciona terapija koju strogo treba primenjivati prema savetima lekara, to su takozvane „pumpice". Programi respiratorne rehabilitacije, terapija kiseonikom i u vrlo ograničenim slučajevima hirurško lečenje nefarmakološki su vidovi terapije. 

Prevencija
- Ono što odmah možete učiniti sami za svoje zdravlje jeste da otklonite najznačajniji faktor rizika - pušenje. Prestanak pušenja, zdrav život, kao i blagotvorno lečenje respiratornih infekcija od presudnog su značaja za usporavanje nepovoljnog toka HOBP-a. Takođe se preporučuju redovne kontrole kod pulmologa da bi se pogoršanja bolesti na vreme prepoznala i lečila - kaže primarijus dr Jelena Zdravković. 

Žaklina Milenković