Broj 308
Početna > Planeta > Kventin Tarantino

Životna priča

Kventin Tarantino

Ekscentrični reditelj

Kventin Tarantino ne prestaje da intrigira svojim neverovatnim filmovima koji će ostati upamćeni kao kultni hitovi

Tarantino je rođen 27. marta 1963. godine u Noksvilu kao sin medicinske sestre Koni i glumca i amaterskog muzičara iz Kvinsa, Tonija. Njegova majka se porodila u šesnaestoj godini, dok mu je otac tada imao 21 godinu. Nakon dve godine, s majkom se seli u Los Anđeles. Od škole je imao neku čudnu alergiju. Naime, srednju školu napustio je sa 16, a već sa 22 potpuno napušta formalno obrazovanje. Tarantino je započeo karijeru kao glumac, najveću ulogu imao je kao imitator Elvisa u epizodi Zlatne devojke, a istovremeno je radio u video arhivi Menhetn bič u Kaliforniji, gde je provodio vreme gledajući filmove i preporučujući ih mušterijama. U tom periodu je i počeo da piše scenarije. Prvi scenario Prava ljubav završio je 1987. Sa saradnikom Rodžerom Ejvorijem, koji će kasnije takođe postati režiser, Tarantino je pokušao da nađe finansijera za film. Posle nekoliko godina pregovora, ipak je odlučio da proda scenario. Istovremeno, Tarantino piše i scenario za Natural Born Killers. Ponovo nije mogao da nađe investitore za film, pa je scenario dao svom partneru Randu Vosleru. Zatim je iskoristio novac zarađen na filmu Prva ljubav i započeo pretprodukciju ostvarenja Ulični psi. Film je promovisan na Sandens filmskom festivalu 1992, dobio je brojne izvrsne kritike a danas se već smatra kultnim hitom. 

Velika zvezda

Iako su mnogi kritičari i poštovaoci hvalili Tarantina, njegov rad naišao je i na popriličan broj negativnih kritika. Tvrdeći da je pokrao nepoznati hongkonški triler Grad u plamenu, kritičari su samo razbuktavali diskusije o ovom scenaristi i režiseru. Tarantino je prerastao od inspirativne ličnosti u veliku zvezdu 1994. Snimio je Petparačke priče za samo osam miliona dolara, a film je zaradio više od 100 miliona. Bio je to film sa zamršenim zapletom i podjednako brutalnim humorom. Mnoge uloge iz Petparačkih priča kritičari su oduševljeno pozdravili, a uloga Džona Travolte zabeležena je kao ponovno oživljavanje njegove karijere. Pored toga, nominovan je za sedam Oskara - za najbolji film, režiju, najbolji originalni scenario (Tarantino i Ejvori), najboljeg glumca (Džon Travolta), najbolju mušku epizodnu ulogu (Samjuel L. Džekson) i najbolju žensku epizodnu ulogu (Uma Turman). 

Takođe, dobio je Zlatnu palmu na Kanskom festivalu u maju te godine. Posle uspeha filma, Tarantino je bio svuda prisutan. Početkom 1995. režira deo antologijskog filma Četiri sobe i glumi u filmu Desperado Roberta Rodrigeza. Tarantino je radio i na televiziji - režirao je jednu od epizoda NBC-jeve hit serije Urgentni centar i pojavio se u sitkomu Margaret Šo All-American Girl. 

Od sumraka do svitanja

U drugoj polovini devedesetih Tarantino je nastavio da glumi, režira, piše scenarije i producira. Godine 1996. bio je scenarista i izvršni producent filma Od sumraka do svitanja s Džordžom Klunijem, a naredne godine snima film Džeki Braun. Pojavljuje se i u Full Tilt Boogie - dokumentarcu o snimanju filma Od sumraka do svitanja, takođe 1997. Naredne godine uglavnom se posvetio ulozi u filmu Džulije Svini God Said, Ha!, a 1999. ponovo staje iza kamere kao producent filma Od sumraka do svitanja 2: teksaški krvavi novac. Prvih godina novog milenijuma nije se mnogo pojavljivao, ali je uskoro počela da raste tenzija oko njegovog četvrtog filma - Ubiti Bila (2003), omaža osvetničkim filmovima sedamdesetih. Tarantinovi filmovi poznati su po oštrim dijalozima, neskrivenom nasilju i opsesiji pop kulturom. Tu su i izmišljene robne marke, kao što su cigarete Red Apple i hamburgeri Big Kahuna iz Petparačkih priča koje se pojavljuju i u drugim filmovima, uključujući Četiri sobe, Od sumraka do svitanja i Ubiti Bila....

Nezgodna narav

Slavni reditelj nedavno je gostovao u jednoj emisiji gde je promovisao najnoviji film Đangova osveta, ali  je tokom intervjua izgubio živce, pa je izvređao televizijskog voditelja zbog pitanja o nasilju. „Ovo je trebalo da bude reklama za moj film! Neću da odgovaram na pitanja o nasilju u mojim filmovima!" - rekao je Kventin voditelju koji ga je upitao zašto je nasilje dominantno u njegovim ostvarenjima, osvrćući se i na Petparačke priče, Ubiti Bila i naravno aktuelni Đango. Reditelj je potom rekao voditelju da neće da bude njegov rob. „Ja nisam tvoj rob... ne možeš me naterati da igram po tvojoj melodiji" - rekao je Tarantino. Takođe mu je rekao da će da ga ugasi". „Gasim te! Ja ne ujedam, ali odbijam tvoja pitanja! Ovde sam da prodam moj film. O 'Đangu' sam rekao sve što sam imao i dalje neću da pričam. Ako nekoga bilo šta zanima, neka gugluje dvadeset godina mog prethodnog rada i mog mišljenja o svemu" - rekao je slavni reditelj.

Holandski element u filmovima

Jedan od Tarantinovih zaštitnih znakova je tzv. snimak iz gepeka (trunk shot) - kadar nekog od likova kamerom smeštenom u gepeku automobila. Iskoristio ga je u svim filmovima koje je režirao. Još jedna stvar koja se uvek vraća u Tarantinove filmove je pušenje: gotovo svi likovi u njegovim filmovima su pušači, sa jednim značajnim izuzetkom - lik mlade u filmovima Ubiti Bila. Još jedan zaštitni znak je holandski element u njegovim filmovima: u filmu Ubiti Bila 1 lik kojeg glumi Deril Hana zvižduće pesmu Bernarda Hermana, holandskog kompozitora; uvodnu melodiju za Ulične pse takođe je napisao Holanđanin; holandski glumac Rudžer Hauer je pomenut u filmu Džeki Braun; razgovor o Amsterdamu u Petparačkim pričama nezaboravan je za ljubitelje Tarantinovih filmova, a mlada u Ubiti Bila nazvana je po holandskoj kraljici Beatriks. Jedan od Tarantinovih najboljih prijatelja je reditelj Robert Rodrigez (često jedan drugoga zovu bratom). Tako je Tarantino na Rodrigezov poziv za samo jedan dolar režirao scenu u filmu Grad greha, dok je Rodrigez komponovao muziku u poslednjem Tarantinovom velikom filmskom hitu - Ubiti Bila 2, (takođe za samo jedan dolar). U njegovim filmovima često glume Tim Rot, Harvi Kajtel, Uma Turman, Majkl Madsen i Samjuel L. Džekson.

M. P.