Broj 308
Početna > Intervju > Jadranka Jovanović: prijatelji mome srcu gode

Intervju

Jadranka Jovanović: prijatelji mome srcu gode

Obožavaoci proslavljene operske dive Jadranke Jovanović imali su priliku da uživaju u njenom koncertu pod nazivom Prijatelji zauvek, koji se 7. aprila održao u Sava centru

Naša operska diva Jadranka Jovanović smatra uloge u Don Karlosu, Đovanu Sejmur, Abigajlu i Santucu u Kavaleriji rustikani svojim životnim ostvarenjima. Sada je, i pored brojnih angažmana, harizmatična umetnica u fazi učenja dvadeset četiri arije na engleskom, španskom, italijanskom i srpskom

Odabrali ste lep i posve neobičan naslov za vaš koncert. Koju simboliku naziv nosi?

Ovaj naslov za mene ima mnogo značenja i simbola. Pre svega, u pitanju je delo Endrua Lojda Vebera, koje ću otpevati s mojim prijateljem Oliverom Njegom, a sa mnom će te večeri biti i moji stalni prijatelji i saradnici, orkestar „Stanislav Binički", dirigent Vojkan Borisavljević i Nikola Rackov. Svi su oni moji prijatelji zauvek, kao i moja publika koja mi svih ovih godina iskazuje ogromnu ljubav, ne samo u koncertnim dvoranama već i na ulici, na aerodromu, u prodavnici. Odabrala sam ovaj naslov koji podseća i opominje nas na to šta se zapravo desilo s pravim prijateljstvom svih ovih godina. Svi smo u prilici da vidimo kako se lako interesni odnosi pretvaraju u prijateljstva, kako se olako uzimaju i kumovi iz interesa i kako čim nestane taj interes, nestane i prijateljstvo. Zar prijatelj nije ono što srcu mome godi? Zar ne treba svog prijatelja da volimo kao takvog i samo kao takvog, bez ikakvih drugih interesa koji narušavaju prijateljstvo.

Uragan Sendi je sprečio vaš nastup u Njujorku. Hoćete li ipak održati koncert u tom gradu?

Budući da živimo u vremenu u kojem kao nikada do sada više ništa nije sigurno, mogu samo da najavim da je koncert u Karnegi holu planiran za 3. jun i nadam se da će se to i dogoditi. Nastupiću uz klavirsku pratnju Nikole Rackova.

Nastupali ste širom sveta na gotovo svim najznačajnijim operskim scenama. Kako je to biti operska zvezda u zemlji Srbiji?

U svojoj profesiji jesam zvezda, ali to nisam slučajno.To znači da su iza mene godine i godine ozbiljnog rada, a osim toga, biti zvezda znači da radiš i onda kad ne radiš. Treba odgovoriti pozivima na razne prijeme, intervjue, gostovanja na televiziji. Sve to ja radim sama, dok iza mojih kolega u svetu za ovu vrstu aktivnosti  stoje čitavi timovi. U Americi je za jednu zvezdu najbitnija autentičnost koju dobijate zapravo samim rođenjem, a koju kroz život osnažujete. Tom autentičnošću tamo neretko dobijate i sve što sleduje jednoj zvezdi, tretman, novac, uspeh. Kod nas je sve drugačije. Dobijete priznanje, ali od naroda. Onaj umetnik koji bude prvo aminovan u inostranstvu nikad nije ovde prihvaćen od umetničkog establišmenta. I obrnuto. Mi smo mala sredina, umetnici se međusobno znaju, pa kad je to potrebno, umetnik i kritičar se sastanu i zajedno porade na prigodnom tekstu. Ja nemam vremena za takve stvari.

Ako imamo u vidu čitav vaš profesionalni put, može li se reći da ste preko trnja došli do zvezda?

Danas sam zvezda koja je hodala po trnju, ali i po najlepšim osmesima, najtoplijim pogledima, najvećoj ljubavi koju mi neki ljudi daju. Što se tiče muzičkog establišmenta, tu se nisam nikada oslobodila trnja, ali sam zato dobila toliko drugih stvari od naroda, od ljudi, pa ako hoćete i u jednoj svetskoj poziciji. Dovoljno je da odete na Jutjub i da vidite insert sa Domingove predstave pa da u zagradi piše da je nastupao sa Jadrankom Jovanović. Da ne govorim o Vikipediji na engleskom jeziku. Ne treba mi veća radost nego način na koji sam ja pronela svoju zemlju Srbiju. Ako ukucate „Nabuko", videćete sve relevantne pevačice koje su pevale tešku ulogu Abigajle, i moje ime. Previše sam svesna prolaznosti svega, pa i života, ali to ostaje kao nešto što je vredno i važno za moju zemlju. I kad sam među zvezdama, stalno hodam po trnju.

Postoji li uloga koju možete nazvati životnom, ili pak uloga koju sanjate?

- Kad bih sudila o sebi, stavila bih tu nekoliko uloga za koje smatram da su najbolji deo mene. To bi bila, recimo, uloga u Don Karlosu, zatim Đovana Sejmur, zatim teška i opasna Abigajla i Santuca u Kavaleriji rustikani. Kad su uloge u pitanju, njih ne određuje glas nego psihofizički, emotivni sastav ličnosti. Za mene su ove uloge nešto posebno. Možda bi neko drugi naveo neke druge. Koju ulogu priželjkujem? Sad sam u fazi da učim dvadeset četiri arije na engleskom, španskom, italijanskom, srpskom napamet, tako da je to nešto što me sputava da mislim o tome.

Status zvezde podrazumeva i tim stilista, ulaganje u scensku, pa i svakodnevnu garderobu. Kako to funkcioniše kod vas?

Često putujem, pa sam u prilici da naiđem na divne komade odeće koji su čak mnogo pristupačniji nego kod nas, ali neretko su to očaravajući modeli haljina ili suknji, za koje, kada ih probam, pomislim da su mi prekratke. Uprkos ubeđivanjima prodavačica, koja su veoma iskrena, i bez obzira na moju figuru i na to koliko je očigledno da mi takvi modeli dobro stoje, jednostavno mislim da kraća suknja ili haljina nisu za mene, i da ta mini dužina ide pre svega uz ekstremno mlade osobe. Energetski se osećam veoma mladom, uživam u svojim godinama, ali mislim da je žena najelegantnija sa suknjom tik iznad kolena. Počela sam da praktikujem „produžavanje" nekih modela sukanja i haljina kojima nisam mogla da odolim, bez obzira na dužinu, tako što mi ih je krojačica „produžavala" komadima čipke ili adekvatnog materijala.

Kakav je vaš stav po pitanju estetske hirurgije?

Nemam ništa protiv estetske hirurgije i sličnih intervencija koje će nekom pomoći da poboljša fizički izgled, ali samo do granice dobrog ukusa. Treba sačuvati ono najlepše što je svakom ljudskom biću dato samim rođenjem, a to je lepota duše koju možete da prepoznate u nečijim očima, u osmehu. Shvatila sam zašto se neke žene više ne smeju! Nemoguće je nasmejati se od srca ako vam je lice tako operisano da je ugrozilo vašu prirodnu mimiku. Zato sam protiv drastičnih intervencija. S druge strane, sve ono što doprinosi samopouzdanju i lepoti žene smatram prihvatljivim. 

Šta je za vas sreća?

Mnogo toga bih mogla reći, ali sa sadašnjim iskustvom, sa životom koji je iza mene, putovanjima koje sam do sada imala po celoj zemljinoj kugli, možda bih za ovu priliku izdvojila to da je sreća imati dovoljno snage da izdržite sve ono što je život za vas rezervisao.

Kao neko ko dosta vremena provodi na putovanjima, u hotelima, avionu, kako biste definisali dom?

Jedna od najvažnijih stvari. To je moj svet, moj mir, moja harmonija. Kad uđem u svoj dom, u njemu je sve pozitivno za mene. To znači, bilo mi je mnogo važno da mi dom bude u rodnom gradu, iako sam mogla da odaberem drugačije.

 

  • Danas sam zvezda koja je hodala po trnju, ali i po najlepšim osmesima, najtoplijim pogledima, najvećoj ljubavi koju mi neki ljudi daju 

Kako vidite sebe za dvadeset godina?

Ne znam kako će se moj život odvijati za dvadeset godina. Možda priželjkujem neku opuštenu atmosferu, gde ću moći da sedim sa svojom drugaricom ili sama i da uživam u svom slobodnom vremenu. Da živim život bez obaveza. Skoro svi naši pevači u Beogradu rade na bar dva-tri mesta. Mene su na Akademiji odbili kao profesora i hvala im na tome, jer ne bih stigla da se posvetim sopstvenom radu radeći sa studentima. Inače, ne bih volela da radim u atmosferi loših međuljudskih odnosa. Kao retko ko imam mnogo znanja i dve fakultetske diplome. Dug je spisak stvari koje su na mojoj strani i sigurno je da bih bila jedan visokokvalitetni profesor. Imam snagu, volju, iskustvo, znanje. Ogromno iskustvo sa svetskih scena. I ono što se ovde ne zna, a to je ono što ste me pitali, a to je da li se ono što je naše merilo da li je nešto dobro ili ne, razlikuje na nekoj drugoj strani.

  • Treba sačuvati ono najlepše što je svakom ljudskom biću dato samim rođenjem, a to je lepota duše koju možete da prepoznate u nečijim očima, u osmehu 

 

Dragana Rodić