Broj 308
Početna > Lepi i zdravi > Ista sam mama

Poistovećivanje s roditeljima

Ista sam mama

Izuzetno zanimljiv faktor u ponašanju mališana koji su u potrazi za svojim identitetom jeste to što prvo u svemu oponašaju tatu ili mamu

Dolazite kući i zatičete svoju devojčicu kako hodnikom šeta na visokim potpeticama, nakarminisanu i obučenu u vašu haljinu. Sinčić se budi svakog jutra pre tate jer ne može da dočeka da ga on namaže penom i da se zajednički obriju. Deca od treće godine imaju izraženiju potrebu da oponašaju roditelje i budu njihovi mali klonovi. Iako se mnogi roditelji zabrinu kada shvate da deca postaju njihove kopije, stručnjaci tvrde da je to normalna faza u odrastanju svakog mališana. Takođe, upozoravaju da im se ne treba podsmevati tokom imitacije.
Potraga za sopstvenim identitetom
- Imitacija roditeljskog ponašanja je vrlo bitna za formiranje psihosocijalnog, pa čak i psihoseksualnog identiteta deteta. Normalni dečji razvoj podrazumeva da će ono tražiti model ponašanja, a najčešće ga pronalaze u objektima iz primarne porodice. Deca imaju potrebu da probaju ono što su videli i pokupili ispod praga svesti i pravi su detektori neverbalnog ponašanja - objašnjava psiholog Aleksandra Janković. 
  • Roditelji bi svoje mališane trebalo da tretiraju kao misleća bića i da im u razgovoru šalju poruke tipa „Kako bi ti  to uradila ili rekla, a da ne liči na mene?"
Kada reagovati 
Prema njenim rečima, česti su slučajevi da devojčica ima istu gestikulaciju kao njena majka, a dečaci se trude da zauzimaju isti stav kao njihov otac. Takođe, dete se usmerava na ponašanje istopolnog roditelja, mada ima slučajeva i da dođe do zamene uloga. 
- Mališane ne treba sprečavati u pronalasku svog identiteta. Roditelji bi jedino trebalo da se zabrinu kada je to oponašanje prenaglašeno ili kada predugo traje. Međutim, pojedinim roditeljima odgovara da se deca ponašaju isto kao oni i da budu njihovi klonovi. Time im šalju poruku da će ih voleti jedino ako kopiraju identitet objekata - naglašava Aleksandra. 
Tati i mami u inat
Izuzetno zanimljiv faktor u ponašanju dece koja su u potrazi za svojim identitetom jeste to što prvo oponašaju roditelje u svemu, a zatim iz inata i bunta krenu da se ponašaju u suprotnosti s roditeljskim ponašanjem. 
- Roditelji bi svoje mališane trebalo da tretiraju kao misleća bića i da im u razgovoru šalju poruke tipa 'Kako bi ti to uradila ili rekla, a da ne liči na mene?' - savetuje Aleksandra Janković. 
Ponavljanje psovki
Roditelji su uglavnom zatečeni kada iz usta njihovog mezimca izleti psovka pa se začude od koga je to čuo. Zapravo, deca prate šta roditelji rade jer su im neprikosnoveni uzori i smatraju da je normalno da oponašaju sve ono što roditelji rade.  
- Kada deca počnu da ponavljaju ružne reči koje su čuli od mame ili tate, na površini se često javi roditeljsko licemerje, jer oni zahtevaju od deteta da ne psuje iako oni to sami čine. Odnos roditelja i deteta je dvostran pa shodno tome i roditelji imaju prilike za menjanje svog ponašanja koje je za dobrobit njihovog deteta - zaključuje Aleksandra Janković. 
  • -Deca imaju potrebu da probaju ono što su videla i pokupila ispod praga svesti i pravi su detektori neverbalnog ponašanja
Maja Čanović